Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

176 _— =

и о простој и о посредној паљевини и нарочито о виности.

криваца. Као тешка паљевина сматра се и свесно запаљивање

зграде и чак стога жита — и једно и друго кажњава се јите

таНног15 спаљивањем кривца.) За умишљај потребна је свест

(вб вђдбии, хадсос) или зла намера (по лукавству, хала 66707

жабвас).7) У случају посредне паљевине нарочита пажња обраћа се на то да ли је постојао нехат (небрђженје, хата бодошау) или пуки случај (по прилучају, хала тбуђу), који се не кажњава.)

ДЗ додаје тим одредбама СС два члана 99 и 100, који опет говоре не о самој кривици, него о начину извршења санкције с нарочитим обзиром на српске прилике. У случају да је паљевинг извршена на селу по пизмљ (злонамерно), паљачу прети се смртном казном спаљења; у случају да село не да паљача, треба село да плати штету (и глобу)“) У случају, да је паљевина изван села, треба да околина плати или „да изда пожежцу“. То опште јемство села и околине за кри-

вице учињене на његовом земљишту и могућност да се кривац.

_изда или да село одговара новчано, — подсећа на прилике старог руског права. Ти чланови стоје у тесној вези с одредбама СС. Е—4 и јављају се као излаз за ублажење страшне казне, којом се прети у византијском праву, али која у ствари није се радо извршивала ни у Византији ни код Срба.) Редакција ХУП века сачувала је одредбе СС. Е—4 као чл, 58, 59, 60 и 61 ЗКЈ Раван. Сачувала је и претњу смртном казном за умишљајну паљевину и одредбе о нехатуи случају. Чак је додала једну одредбу, по којој одговара за део штете онај који би упалио огањ на својој њиви и не би га угасио, тако да се тај огањ сам раширио по ноћи и нанео штету суседу. Та допуна показује да су редактори ХМП в. у својој преради СС. имали везе са стварним потребама сеоског живота.

1 М Властар није примио разлику коју чини Ргосћ. ХХХЈХ, 18 између паљевине у граду и изван града (та друга кажњава се по Ргосћ. само губитком руке'.

2 СС. Е–—ђ Зи Е—+4.

5) СС. 2Е—4,1 = Ргосћ. ХХХТХ, 75; СС. Е=4,2 = Ргосћ. 10. 76.

+) Не пуштамо се у нагађања да ли је редакција Стр.-Призр. ту старији облик или само случајно скраћење оригиналног текста. То питање (0 којем расправља Новак. Зак, СХХУПТи 904 и Матуз!оловће, 77) нема за нас значаја, јер ми смо мишљења дан редакције Ход-Хил,, Бистр.-Бар. и Атонска припадају Душанову добу. |

5) Далматински статути прете смртном казном за паљевину.