Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

177

2) Врачарство (и тровање) Сујеверан страх пред врачарама и жестоке казне за враџбину — то је карактеристична ознака средњевековног права, нарочито на Западу. Прогањање вештица и спаљивање њихово на ломачи преживело је на Западу и Средњи Век и шири сеу Немачкој и у Аустрији још у ХУПи чак у ХУШ веку) Византијско је право у томе нешто блажије: оно не зна за казну спаљивањем,“) не зна за многобројне парнице против вештица. Ипак и оно доноси доста закона против врачара, којима доста често прети смртном казном. 5 -

У Властаревој Синтагми скупљене су одредбе о врачарству у засебну главу М—1. Пеој песуу, побтрсљижбу хол шиутеоу е!с. Ту су не само многобројна црквена правила о том предмету, него и световни закони против врачара и отровника.,

Треба се сетити да тровање, која по данашњој науци спада у кривична дела против личности, сматра се у средњеВековном праву као општеопасно дело, као једна врста мађије, мађијског познавања природних и надприродних сила.

Редактори СС. нешто су скратили ту опсежну главу свог извора. Ипак због важност злочина, оставили су и нека од дрквених правила и главна објашњења разних врста врачарства. СС разликује влохве, сшнике, мечководеце, обавнике, облакогоништелке, чародтте и иже хранилшца швореше. Већи део црквених правила о врачарству избрисан је из СС.

Сви световни закони остали су без промена у СС. (глава М—>2. О влехвах и бавалницех ш проших звеадословињх и чародњех и отравницех џ навезашелрех); добили су они општи наслов Законљ царски и 12 наслова законђ пред сваком одредбом. Ту се кажњавају смртном казном (мачем) и онај који врача жртвом.) и онај који призива ђавола, и „обавник“ 3) Онај који се обраћа врачару кажњава се затвором и „распом“ (одузимањем имања).“) Врачарство једног од супруга узрок

7) У Хрватској спаљиване су на ломачи многобројне вештице. Примере од г. 1420 до 1748 наводи Магигатб, Рапочћ, зћ, 13—19, и 1. Тра!об, Рагтсе ргон ујебНсат и Нгуајзкој, Баа СШ, 5ћ. 83.

2) Док Соа. 1Х, 18,3 одређује спаљивање врачара, иста одредба у визант, праву прети само смрћу од мача (Ргосћ. ХХХТХ, 20: Нагт. МГ, 10, 6).

8). 06. М—>2, 1 = Ргосћ, ХАЗУ, 20 (ех Соа.1%Х, 18,3) = Нагт. М], 10, 6.

") СС. М—2, 2 и 4 = Ргосћ, :ђ. 21 (Соа. 1Х, 18, 6) = Натт. М;, 10, 8.

66. м—>, 1 и 3. 12