Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka
209
суди имају одређену област (чл. 110), одређен делокруг (чл. 108); ипак из ових чланова није јасан ни однос судија према кефалији,) ни однос њихов. према пороти (која се спомиње у чл. 106, 123 и 132). Видимо да се порота. употребљава при суђењу са повлашћеним иностранцима“) (правда се поротом и властеоски дворанин, ако је пронијаревић).
Нећемо да се пуштамо у нагађања да ли је порота старо словенска установа или да је примљена на неки начин краљем Милутином од Француза. Вреди споменути да није она непозната и Византији у доба Палеолога. Хрисовуља тесалијској властели г. 1295. зајамчује сваком властелину право да се суди пред читавом властелом (уд ди од Фубуиоу Флоутфу тбу Ф0убутоу).%) Вероватно да је ту латински утицај, који помаже стварању сталешке самосвести византијске властеле.
Обично се сматра да је ДЗ спровео строгу поделу суда и управе. Вероватно да је под византијским утицајем Душан имао тај задатак у своме програму. Ипак недостатак школованих судија води га уступцима стварном животу. Зато видимо | ИЗ повеља да и кефалије суде као што суде и други управни чиновници — цариници и кнезови.“). |
Увођење поротног суда „и за мало и за велико“ г. 1354 можемо сматрати за уступак животу и српским обичајима. Та реформа изгледа као успостављање неког старог реда, делимично укинутог византинизмом Душановим) Ипак у дз 1354 г. спомињу се и судије (вероватно је по један судија био на челу пороте). Одређује се нарочити делокруг судије дворског (чл. 165 и 177). Видимо да судије имају одређене области (чл. 179 и 182); нејасне речи о „великом суду“ у чл. 181 могу се тумачити као јерархија нижих и виших судова.
Чл. 17518. говорећи о суду у градовима, вели изрично да се парнице између грађана и жалбе жупљана на грађане
5) У уг. 20-1Х-1349 с Дубровником вели се да се Дубровчани по трго= вима Душановим „суде пред цариником и кнезом или пред кепалијом који буде града тога-зи“, судије се чак и не спомињу. Од. Сп. 145.
2) Сасима — чл. 123 ДЗ, Дубровчанима — чл. би 8 уг. 1349.
9) Мт —М. Адг. У, 261, уп. И. Соколов, Крупнињге и мелкие властели в Фессалин. Виз. Временник ХХТ, 39,
%) Уп, уговор 1349 с Дубровником. Од. Сп. 145.
5) Чл. 152. „Како јест бил закон У деда царства ми у светаго краља“ тиме речима успоставља се сталешка порота; исто у чл, 153 ДЗ.
14