Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

213 Без сумње, ове одредбе о станку нису могле важити за читаву царевину, где-су вероватно били примљени прописи СС. Т—1. в) Судски докази. Сведоци. Правила о поступку скупљена су од Матије Властара у гл. 4—10, која носи доста нетачан наслов: Пер; тбу бихобошвуву 80 обесе, гухд ђрата етисхбтау г“оф хХпрекбу. У ствари ту су не само црквена правила о клирицима који воде парнице, него и световни закони који имају општи значај, нарочито много законских одредаба о сведоцима на суду. Редактори СС врло су добро скратили ову неспретну главу: испустили су сва црквена правила, а осталим законима дали су тачан наслов, начинивши од њих главу СС. 4—7. 0 иже кк свдилишихк секаКтелевуњ“) Ова глава садржи 20 закона, узета већим делом из Прохироназ) и Василика.з) Ту се набрајају главни услови за сведоке. Не могу да сведоче: роб (боблос),“) ослобођеник (Шђегшпиз, следебверос) против патрона,“) сваки коме странка може наредити (сш штрегам рогез! шЕ [е505 Паф),“) не може син за или против оца и отац против сина.') Не може ни сиромах (ниши, пеупе),“) ни глув ни нем, ни лудак (неистовји, рекше ббенукеи се, штозиз, шаубиеуос), ни расипник (блуднеи, ргодћеи5, Фостос), ни малодобан (недорастрши, Фуђбос).) Не може да сведочи ни лице које је било осуђено за веће кривице (прељубу, лажна сведоџба и др.).1%) Много су ограничена права женских као сведока.“)

7) Од 18 страна шт. текста остале су само 2:/, као гл. А—7, и 1 страна издвојена у СС. у засебну главу А—8. О иже праведне изврржениних.

2) Ргосћ,. +. ХХМП. Шер; џсртбофу.

5) Вази, 1. ХХ1. Е

Ој СС. А—7, 18. = Ргосћ. ХХУП, 28; у СС. је ова одредба знатно „скраћена према ПС. (= Моу. 90, сар. 6).

5) 66. А—7, 15 = Ргосћ. ХХУШ, 28 — Рла. ХХП, 5,4 = Натп, 1, 2, 34.

6) СС. А—7, 5 = Ргосћ. 15. 25 = Гар. ХХ., 5,3 = Напп. 15 56.

7) СС. А—7, 17 = Ргосћ. Ћђ. 27 = ле. 5. Фе. 9. 10.

8) СС. 4—7, 14 = Ргосћ. 6. 22 = Гар. ХРУШ, 2,10 = Напп. ђ. 33. 9) СС. А—7, 20 = Ргосћ. ХХУП, 38 = Тћеорћ, 5, П, 10, 6 = Натгт. 1251 Е

10) СС. А—7, 2 и 16 = 13 Ваз. ХХ!, 1 и Ргосћ. ХХУЦ, 24 и 26.

Врло је интересантно, што је у српском преводу Синтагме доба пуно"летства одређено од 20 год., док у грчком оригиналу — 25 г., што је ближе „староримском схватању. У Ргосћ. ХХУЦ, 38 стоји обично 20 г., ма да у једном рукопису — 25 г. (в. изд. Хасћ. р, 152).

“) СС. А—7, 8 и 9 = 17 Ваз. ХХГ 1 и Моу. 48 Геоп.