Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

916

сведока уобичајена у српском праву, видимо из неколико сачуваних судских записа.) Судски протокол писан у Сребрници г. 1457) спомиње као пресудни доказ заклетву тужиоца „само-седам“, Богом и душом својом, и заклетву оптуженог „само-шест“. =

Тачно дефинише заклетву само ДЗ г. 1354, и то већ као пропис за судске органе (чл. 151 — за поротнике); види се да се заклетва врши у цркви пред полом у ризама. Овај опис тачно се поклапа са споменутим прописом СС. Е—6, 5, по којем се заклетва странке врши „у цркви додирујући се пречистих еванђелија.“ -

ђ) Божји судови. Већ и заклетва може да се сматра као најблажи облик Божјег суда. Обично се ипак у Божји суд рачунају двобој и ордалије. Судски двобој — тај двострани облик Божјег суда познат је историји права свих старих Словена, као и старих Германаца.) Чешки Огдо јифсн Тегае ХМ в. зна за двобој- и на коњима и пешке, са мачевима и са мачугама, између племића, грађана и сељака, чак и између мушкарца и женске.“) И руско право ХШ—ХУ в. зна за двобој мачевима и кијачама, између свих сталежа, и између женских. Допуштени су двобоји не само у кривичним парницама него и парницама о земљи.)

Међутим од свих споменика српског права зна за двобој само чл. 131 ДЗ, којим је двобој строго ограничен на војску и забрањена је помоћ (порђвица) у војничком двобоју.) Овакво ограничење судског двобоја у Душановом законодавству можемо тумачити јаким утицајем визавтијског права. Писаном

1) Хтетовски запис око г. 1346, бољари и хора сматрају се за сведоке, их закљине епископ. Од Спом. 130. „присежи сведоци“ на босанској повељи г. 1853, 6. 154. Страшним заклетијем куну се „стшариници, достовђрни аловљци“ у парницама г. 1327 (Нов, Зак. Спом. 397), г. 1376 и 1454 (Од, Спом. 171 н 214—216); уп. 5. Марковић. О доказима, 64—65.

2) То је једини српски судски записник, који се тиче не спора о земљи него кривичне парнице. Од. Спом. 217—219). -

- 3) В. Кадлец-Тарановски, стр. 118, 124—126.

% Куј = мачуга, кијача. Лгесе«, Ргоуе. 144.

5) О двобоју у Псковској Суд. Грам. Влад. Буданов, Обзор, 646—648.

5) Погрешно је тумачење чл. 102 „О уздаши“, као забране двобоја у суду. (Нов. Зак. Душ. 206—208). Чешко уда није двобој него асНо рег застатепит, Ал. Јовановић, Приносци, 2 д. 15—16.