Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

217

твизантијском праву сасвим је непозната ова врста двобоја. Ипак из хроника знамо да је судски двобој (розусџсуе) био уобичајен између византијске властеле, нарочито у војсци. ) У вези с тим стоји и чл. 131 ДЗ. Ту се дефинише један правни обичај, који је био познат и Византији, али о којем нема спо"мена у Синтагми. И ордалије — једнострани Божји суд гвожђем или водом — познате су Словенима од памтивека. Ипак у ХШ и нарочито у ХЛ в. осећа се под утицајем цркве јак покрет који ограничава и укида овај облик судског доказаз)_ И у историји српског права осећамо исту тежњу да се примена ордалија ограничи. У Скопској повељи г. 1300 изузети су сви људи Св. Ђорђа од котла; вероватно се ту осећа утицај прквез) У Призренској повељи г. 1348. изузети су црквени људи од котла у парницама против жупљана, ипак остаје тај начин правдања у парницама црквених људи „међу собом“. ДЗ г. 1349 наређује у чл. 84 да се за „котао“ не плаћају судски трошкови (оправа), из чл. 106 ДЗ видимо да је правдање котлом ограничено на нижи сталеж (себре). Пронијари и пронијаревићи изузимају се од тог доказа (као и манастирски људи). Дакле ДЗ г. 1849 допушта шасшт адцае. сапдеп!5 само као доказно средство за нижи сталеж. Византијски правни зборници не знају за ордалије. Ипак вреди споменути да је византијско обичајно право познавало и ову врсту Божјег суда у ХШ и ХИМ веку. Утицај латинског и словенског света") био је јачи од римске традиције. Цар Јован Ватац наређује будућем цару Михаилу Палеологу да се правда рег Јепшт сапдепз ритранопе.“) Пахимер спомиње

5) Сеотри Асторошае Аппа!е5 (ед. Вопп) р. 102 — двобој на коњима у војсци између Михаила Палеолога и Ник. Манглавита описује се као пшал5 ргођано (отраливуцић олбдеце); сит (езИ топа аНогит дезјдегалћиг, рег рирпае зе се! ехрептетит ... ассизавци5 упсНиг аш едио дејесћиз, устопат ассизва!ол сопсез5ћ. (уп, Расћутегез ], ед. Вопп, р. 2).

=) Кадлец —Таран. 120—124. Пе Сагоћпа г. 1347 укида ордалије "као увреду Божанства.

8) Од. Спом. 77; укинут је котао и у Душановим повељама 1848, 1349, 1355 (Нов. 401, 759, 431).

8) 15. 141, уп. Нов. Зак. Душ. стр. 166—167.

5) А може бити и јелинска традиција> У Софокловој Антигони, 264, спомиње се 6 џдброс — јишсшит [егл сапдепнз (М. Раре, Зпесћ.-а4. НапаудбгегБисћ. П, 268).

6) Франца говори да је сам М. Палеолог молио за овај доказ, позир