Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

222

"злоупотребу и уради (8чкме) нешто!) што није у наредби написано, он одговара пред судом за превару, и као кривоклетник кажњава се најстрожијом византијском казном: одсецањем руку и језика. Ове одредбе наслањају се на прописе Василика: титули 4 и 6 седме књиге Василика брину се о извршењу пресуда и о извршиоцима (ле ту се, астбу, Де ехеси(опђиз). Пристав (788 %оте) мора да буде снабдевен писменом пресудом, иначе има право осуђени да га одбије.)

Пристав који затражи више него што је написано у пре"суди, кажњава се конфискацијом имања и прогонством на пет година.) Он има право на судске трошкове (соупбе). „Ако затражи више, кажњава се од судије затвором, мора да надокнади штету и да плати троструку глобу држави.“) Ове 'одредбе нису ушле у Синтагму. ДЗак. доноси сличне: у "чл. 108 тачно регулише плату приставу (издаву), у чл. 162 пооштрава казну приставу опет у византијском духу.

У чл. 184 и 185 ДЗ г. 1354 доноси нове одредбе о затвору које се лепо надовезују на СС. Ф—1. „Ничији човек“ (дакле роб или зависан сељак) не може бити бачен у тамницу приватном одлуком, без нарочите царске заповести о томе. За то се кажњавају властела (Фрусоутес) и кефалије, под чијом су руком тамнице. Ови чланови ДЗ. подсећају на хумане протисе Василика, (напр. 22. Ваз. [Х, 35. Мепшпет оропе! сопне! по сизјофат зе 11551 тасгпогшт шасшт От: Кеолае, е! 11 ртоуасна оте 11551 гесјогит еагшт уе! дејепзотит 1осогшт), чак иду и даље јер траже царску наредбу и за провинцијалне тамнице. Тешко је веровати да би се тај облик Нађеа5 согриз-а заиста извршивао у Душановом царству.) Ипак и ови чланови показују да је цар Душан у свом законодавном раду прихватао из Византије њезина најбоља начела.)

1) Тачнији облик него „5зме“, уп. Јиречек, Аз. РЋП. ХХЦ, 207.

=) 20 Ваз. УП, 6. |

5). 2 Ваз. УП, 4 (ех Мом. 112 Јизе. с. 2).

9 5 Ваз. УП, 4 (ех Моу. Ј. 124 с. 8).

5) Један запис из г. 1360 (2) сачувао је дирљиву жалбу неких Рајчина и Кијевца, којих је неки Несар (вероватно Војахна) држао 5 месеци у пругу без суда. А. Соловјев, Од. Сп. 165.

5) Већ је ова глава била у штампи, кад прочитасмо у Летопису Матице Српске, књ. 317 (1928), св. 2, интересантан чланак г. дра 7. Тарановског, Политичке и правне идеје у Синтагмату Властара, у којем има много финих опажања о сличним питањима и на који упозорујемо читаоце.