Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

22 е

свој оригинал. Зато кад се служимо Призренским текстом треба да га на много места исправљамо помоћу Струшког, Ходошког и др.) |

Дакле, Призренски је ЗД. један непажљив препис ХМГ века с једног доброг рукописа, блиског оригиналу ДЗ.

д. Ходошки препис.

Ходошки је препис Душанова законодавства познат одавна. Павле Шафарик набавио га за време својег боравка у Новом Саду (око г. 1831) из манастира Ходоша.“) Шафарик га је с правом држао за најстарији од познатих у његово. доба и наштампао га г. 1851 у свом делу „Рашаку јћозоуапзкећо разеттиећл.“ Сад се налази тај зборник у Прагу у Народном Музеју са збирком Шафарикових рукописа.) То је зборник писан на хартији 11—-40, има сад 188 листова, али недостају му: 1 лист на почетку, 12 у средини и неколико: на завршетку.

л. 1 — изгубљен је. л. 2—3 — преглед садржаја ССинтагме. л. 3—81 — текст Скраћене Синтагме Властара.

л. 817—88 — Лравила Св. Јована Посника.

“

") Тако је на много места урадио Ст. Новаковић у 2-ом изд. ДЗ, означивши те исправке заградама и звездицама (напр. у чл. 5, 6,7, 9, 13, 14). Ипак могао би се рђав текст Призренског исправити још на много места помоћу осталих преписа (напр. у чл. 11, 14, 21, 28, 31, нарочито у чл. 39, у чл. 46, 52, 58, 61, 62, 66, 73, 74, 75, 78, 79, 82, 92, 95, 97, 98, 101; уп. С. Јтебећ, Паз Сезејћисћ, Атејиу |. 51. РА, ХХП (1900). |

8) За име Ходошко: рукописа везана је једна чудна забуна. И Флорински (о. с. 202) и Ст. Новаковић (Зака 1ХХМ, позивајући се на К. Јиречка) тврде да „нити има манастира нити каквога другога места, с којим би се то назвање могло довести у везу“ и држе да је Шафарик при издању Законика г. 1851 „при брзом читању“ од речи записа г. 1688 „тогда к ккдаде мне хоудому мниху Оефану Хопокцоу расодеру“ помислио „да је оно хоудому = ходошу — име тог имаоца“. (Мовак. (ХХМ). Међутим манастир Ходош, задужбина Стефана Јакшића, стоји од ХУ века и до даље у Арадском срезу. Без сумње одатле га је набавио П. Шафарик, који му већ г. 1881 даје исти назив — Ходошки, што и г. 1851. Смешно је мислити да би чувени филолог могао допустити овакву бесмислену погрешку, кад је имао рукопис 20 год. у рукама! О ман. Ходошу в. „Српска правосл. митрополија Карловачка“. У Карл. 1910, стр. 193—194.

5) Описан од 17. Шафарика, „Мћепег Јаћтђисћег“ 1831 Ме 116 (= Сезећ. Чег зпазјам, ГМегаиг, 18.., 11, 221) од Флор. о. с. 201—9206, од Новак. ХМ РХХМЕ.