Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист)

Учитељско питање.

У последње време код нас се истиче и учитељско питање, па се, ето, пред ивборе истиче и учитељска странка, шта више, тражи се, да та странка [вамене досадашње вародне странке. На све то засада нека је гримећено ово: Наш народ је створио сам све што има, па је створио сам и своју школу Ту своју установу је он вековима одржавао и са највећим' жртвама моралним и материјалним. Но тај повеснички ток оставл»амо за сада на страну, но споменимо то, да је и питање школе било питање народно. Нигди се ту није истицало чисто учитељско пи тање, то ни;е могло ни бити. Народ се бринуо ва школу, па и учитељство и његово питање, које је било саставни део оп ћег школског питања. Тако се то раввијало све до вначајне 1872 год. кад је донесена школска уредба, која и данас важи. По томе преустројству је школа по стала слободна народна установа, која је преустројена у оквиру) наших потреба, у оввиру новије науке и државних вакона. Учитељство је подигнуто на висину народних културних раденика и према томе положају су утвр^ена његова права и дужности и његова спрема и његова дотација. Но после су донесена дисциплинарна пра вила која су, тако рећи, све напредно збри сала, но то је учинио Школски Савет на своју руку, а против тога се борио народ са учитељством ваједно Та борба је отворена књига, коме је стало до истине нека све то и прочита. Овом прликом ваља напоменути толи ко, да су се у нашем народном школском питању вазда истицала три важна питања: правно питање: Хоће ли наша школа као такова постојати или не, економска страна наше школе, како ће се школа издржавати, научна начелна основа те школе (према нашим потребама напредној науци и државним законима) И у тима питањима морао је, мора, и мораће учествовати цео наш народ, јер је као што се види, у питању је једна народна установа, а тиме је мислим, и ово решено. Сасвим је јасно, правилно и природно,

јда у томе раду мора учествовати и наше јучитељство. Кад наше учитељство не ба учествовало у томе раду и у тој борби, оно би показало и докавало, да не стоји на правој висини. Кад би наш народ истискивао учитељство ив тога рада, то би докавао да није појмио своје велике дужности у добу у коме живи и које му време диктира. А кад би се народна целина у овоме правцу цепала, то би сама покавала и докавала, да је подлегла ономе: поцепај па владеј, које је своје већ учи нило и чини са клиром и народом (световњацима). Ако прелистамо нату новију политичку и културну повесницу, савваћемо две врло важне појаве. Наш народ је као це лина радио за школу и борио се за њу, али је увек пуштао учитељство напред, кад је дошло питање чисто уиутрашње стране неше школе. Кадје дснашана уред ба 1872. год., нацрт је подастрт на оцену учитељским сборовима у Ст. Бечеју 1870 и у Новом Саду 1871. године. Ти зборови су донели значајне исправке, по права, по економску и по начелву страну школе, као и по њену практичну страну. Но велики део тих примедаба и исправака није при хваћен и против њих се борио огорчево Р. Б. Том приликом је пала школска ан кетна комисија, а немаром Школског Савета после пао је наш учитељски миро вински фонд. Но ваља нас.оменути и то, да учитељство на тим зборозима није тражило ни какав кастонски положај, него је тражило слободан и обевбеђен положај јавног народног и културног раденика и пуног јавног раденика у овоме јавном послу. Осим тога све је то тражено на вборовима: У Сомб ру 1886 , у Кикивди 1887., у Ст Вечеју 1890. а и у свима тада савременим школским и народним часописима, у епархијским ску ттинама, па и у самоме са бору. То учешће је учитељству народ и о бевбедио, јер су уведени у епархијске скупштине, епархијске школске одборе, сабор и школе. Њихов рад је свуда отворена књига, па коме је стало до читаве ствари, тај века све то прочита, па ће бити начисто. Ме^у-

тим у питању начелне и практичне стране саме наставе дата је главна реч учитељству, јер о промени и у опће утврђењу наставнога уређења да се има саслушати опћа учитељска скупштина (§. 98 ш. у.). Ово је Школски Савет тако^зр гзиграо, те је једва једном то мишљење потражио од учитељске скупштине (1890.) и то мишљење није Школски Савет ни прочитао. Он је по своме донео „наставну основу“, о којој се критика најнеповољније изразила. а коју и данас ето одржава Школски Савет Речено је већ ко је поткресавао све оно што је у-читељство хтело да унесе у напредну школску уредбу, па тај је потиснуо и питање школске Енкете О₽а је поново покренута тек на сабору 1902. и прихваћена је тако рећи од целога сабора. Но Школски Савет је анкету потискивао и оаа не би угледала светв, да себорски одбор није енергично ступио са изјавом, да ће је он псставити, ако је не постави Школски Савет — Школски Савет је то учинио, но како? Он је именовао чланове те анкете које је хтео, а није пустио да те чланове ивабере опћа учитељска скупштина, или бар да их препоручи. И тако та анкета остаје као анкета Школеког Савета, а није школска анкета, а њен рад је познат и св ди се на ситне списке онога што имамо Начелне основе о њеном раду, који би био листак и наше културне по веснице, нема, а то се очекивало Дошли смо до наших дана, па шта видимо? Истичу са и опет питења: правна страна, економска и чисто стручна начелна и практична страна Стоји још ту законска одредба, да се свака наша школа може покомуналити после треће опомене; видели смо шта хоће Бервевицвјев предлог, а шта ће бити ако се спроведе Апоњијев предлог о плати од 2000 К, наравно, која наша школа то не може, даће јој се државна припомоћ (од ттх 6,000 000 круна), али ће школа отићи у државне руке. Економски знамо како стојимо, пла ћамо на многим местима 50% на издржавање школа, а клирикалаи фонд је ивнемогао за то. Осим тога плаћамо 5% ва комуналне школе, каже се, а како је у

ПОДЛИСТАК. ЈЕДАН ПОЛИТИЧКИ РУЧАК.

— Е. Berger. —

Ја поштујем лепе уметности, Ангела поштује лепе уметности. Математичари кажу: ако је а=с и Б=с, онда је и а=Б. Преведено на математички језик срца рекло би се: Ако А обожава С, и В обожава С, то онда поштује и А В. Ако заменимо А = моја маленкост, В = Ангела, С = лепе уметности, онда отуда излази с математичком тачношћу да ја обожавам Ангелу. Било је једне недеље. Седели смо тако весело заједно. Чорба тек што је донета, дивна рибња чорба. Кад је се сетим и данас ме нешто заголица по стомаку. Ангела је седела горе према видном огледалу. Ја десно, Непомук лево. Ангелин се муж зове Непомук. Ангела је говорила о утицају плавога у уметности. Ах, требало би једном да чујете кад Ангела говори о тој теми! ЕарннН, што та уме! Непомук је мргодно бленуо у сланик. Таман хтедох принети пуну кашику к уетима — дивни мирис топле чорбе голицао ми је необично пријатно нерве за мирис и укус — кад се спусти некаква оловна рука на моје раме и

неки стаклени глас упита: «Шта,ће донети нај ближа будућност у Мароку?« Дигох мрзовољно очи с тањира. «Тако — !« Ангела примети мој немир и викну брзо: «Охладиће се чорба!« Али се Непомук не даде збунити. Притврди ми руку својим сувим прстима чврсто за сто и узвикну Вагнеровим тоном: «Доћиће до међународног сукоба. Шпанија, Енглеска и Италија доћиће у сукоб, поквариће се равнотежа у Средиземном Мору. На жалост мислим да могу претпоставити да идемо у сусрет озбил>ним временима!« Водио сам тешку борбу. Моје бо*е Ја победи и ја прогутах — не деликатну чорбу, јер је бејвх вратио у тањир — прогутах своју љутвну. Непомук настави јо ^зишим гласом: «Историјско је развиће, млади човече, моћније од пролазног средства ефемерне дипломатеке констелације. Мароко је сада чвор. Италија је у опасности, преко Италије прети опасност тројном савезу, а преко тројног савеза Аустрији.« Климнух главом и покушах да ослободим своју руку. Пребледех. Не што сам се плашио.. Нека ђаво носи Мароко! Али ми овај Непомук поче бивати досадан. Ангела се мало накашља и погледа збуњено у тапет. Би ми је жао и опет се савладах.

«Рат је неизбежан!« кречао је Непомук. «Молим сами се уверите!« Узе из чиније једну кифлу и стави је у чашу с водом: «Ово је Енглеска!« Помаче суд с чачкалицама на сред стола: «Ово је Средиземно Море!« Поред њега стави векну: «Шпаннја!« Затим сави моју руку у безобличну гомилу меса, стави је на сред стола и рече: «Ово је Италија.. Али морате мали прст испружити мало напред... тако, то је Мароко!« Наоружа се једним ножем и једном сребрном вињушком! «Ја сам Француска... Држите се!« И сад предузе несрећа једна са сребрном виљушком веома смео коњички напад на мој мали прст. Убоде га. Наравно да повукох брзо руку натраг. »Мароко је изгубљено!« заурла Непомук. Хтедох му бацити на главу чинију са чорбом да му докажем како Мароко још није изгубл>ено, кад Ангела устаде иза стола и рече плачевшим гласом: »Непомуче, твоје данашње понашање васлужује не знам какво име!« Непомук дође к себи. Превуче руком преко чела. »Али наш се пријате* интересује политиком!« прогувђа. Ангела га погледа с неисказаним презрењем. Непомук се аастиде. Диже се и ћутећи изађе из собе.

Врој 237. У Новом Оаду у суботу 11. новембра 1906. Година ХИ,

“Застава" ивлааи сваки даи два пута, а иедељом и понвдељником једаред. Цона је ва Угареку кад се јутарњи и ввчерњи лжст ваједно шаље иа један месец 2 кр. 40 пот. иа ивтврт године 7 круиа. Кад се јутарљи и ^ачержи лист васебио шаље: месечво 2 кр. 98 пот. иа четврт годмне 8 круна 76 пот. -» Аустржју ж сже остале вемље на четврт годиие 10 круиа. Народним бројевима од пвтка цена је: га пола годиие 2 круие, ва целу годину 4 круие, а ва страи« аемље годишље 6 круна 50 пот. Моједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊЕ ,РАДА“ ДКОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плвка ве по 12 пот. од сввкв врсте оваккх сктних слова. Уредвиштво „Зхставе" је у кукв г. Ј. Т. Чаввк« Администрацжја „Заставе“ налави се у кући, где је Милетикева штампарија у главвој ул. бр. 28 Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацвји „Заставе“. Рукописе не враћамо. Иоједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Чек-конто 12008.