Zastava — jutarnja izdanja

Један оправдан вапај.

Ст. Градишка, 2. (15.) новембра 1906. Много вррм ша прошло од тога доба како сам ово хтјео писати С једае стране глув >м пјасма не асни а с друге стране могао би једну добру народну пословицу рећи^ али та није за пошт вани лист „За ставу“. Но на једној страни промјенуле су се прилике и виђети је, да би могло бити рада По овоме је виђети да овај чланак неће бити од милоште. Узмимо да је ивмеђу ове двије стране наша лијепа ријека Сава. Гђекад нам је мајка а гђекад маћија а с оне стране да су двије владе. Прва којој шесма не ври једи јест босанско херцеговачка влада а друга којој пословице не могох дати јест бивша хрватско славонска, али пошто су се на овој страни околности промјениле држим да би могло бити рада. Ми смо овђе у Посавини изложени разним ћудима ријеке Саве, честе поплаве упропашћују народ На нашој се страни врло мало ради а и што се ради, ради се као од биједе, а ради се и онако како не треба. Код нас је на дневном реду регулација Велика Струга али како је основана та радња више ћ- нама шкодити него хаснити и ми сваки дан стрепимо када ће Сава на баир и ето поплаве готове. Мјесто да је Великог Стругла правац одведен пре ко ста■ о-градишког хатара доле на Црачку уставу, он је старим коритом напоријек уперен у Саву. Восанска је влада дигла вис ке сипове према нама и одбија во ду на нашу страну а ми имамо некакове сипиће по плану стрине Пелагије Босанска влада утврђује своје обале, гђе је бржа вода каменим видом а у нас се плете плетер и то још да је како него никако Да вам је виђети јадан нар >д како се пати кад в »да најури. Вода у новембру и де цембру прошле године нанијела је много штете а и људских жртава, љетос је била нешто мања, али је учинила много квара, до 200 јутара кукуруза уништила је по све. Од овими код нас нема ни говора. С тога народ јако пропада, па није ни чудо, ако који оде и у Америку. Друга нам је тешкоћа овђе што немамо ћуприју презо Саве. Са ове су стра не четири велика села радина народа који се довија неудаћи и поплавамз. На бзсанској страни Бозанска Градишка, ве л ко мјесто и живо трговиште. Да смо у сретнијим прил кама само ради ове двије опћине исплаћивало би се кад би на Сави ћуприја била. Са наше стране рађено је на томе да се сагради ћуприја али само пред изборе, и колико је познато писцу ових редака, имамо двије ћуприје на папиру Гр*ђани Босанске Градишке желе да се сагради ћуприја на Сави, али они смију само желити, њихова је влада власт над свим, па и над жељама, па мирна Босна. Ма да је градско заступство њихово закључило да се за градњу моста употријеби готовина од 150 хиљада круна, влада то не одобрава, него наређује, да се зида кеј и исушује Демирача и Мутњача, па имао ко користи од тога или не. Мисли, имате ви компу и пријевозе, па се превозите као што су се и ваши стири превозили а неће да види колики је сада промет овђе Зашто онда држи пандура да биљежи сваког путника и сваки комадић робе. Ваљда само ради статистике, али модерна је статистика наука, која поучава и босанска би влада требала: да по науци статистике одобри закључак градског вјећа, да даде потпору и техничаре, да се стави у дого вор с нашом владом, па да заједнички подигну ћуприју. Не, босанска влада воли гледати да се народ мучи на овој скели, да чека по ваздан на пријевоз, да се пусти шиканирати од неуких скелара, да она је неком попустљивости наших бивших власти дотле дотерала, да може и нашу скелу под свој катанац и своју полицију метнути. Колико је наших људи одлежало у босанском хапсу ради милоср^ што пре везе подноћ кога са ове стране на ону, да то је знак, да босанска влада неће ћуприје, јер би тада био слобзднији прздаз, већи саобраћај, а тиме и слободније мишљењз, ето тога се б)ји бзсанска влада.

Није она глува, него неће она пјесме да чује. Сада, када је сабор Хрдатске и Славоније на окупу, препоручујемо нашима посланицима из српско хрватске коалиције, да код владе у прорачунском одбору поведу ријеч о томе, па да од сада и код нас пође на боље. Доста су нам до сада обећавали Станковићи, Бешлићи, Клајно ви, Ковачевићии Марјановићи. Њихова су обећања била само медене ријечи у ивборној клепетаљци, али се сада надамо мушка рада од наших коалираца, па да ријеку Саву корисно употријебимо и да увмогнемо чврстим корвком преко ње, а не да сваки дан пуни зебње исчекујемо када ће нас Сава потопити и милост скелара да ли ће нас превести на ону страну.

Грађанин.

Политички преглед.

Из угарског сабора. Прорачунска распрнва у посл шичкој кућ₽ т> че врлобрво тако, да су ууче већ рзс^равили мање о дељке, а данас ће почети оасправљати прорачун за министарство унутрашњих послова. На почетку јучерање седнице при расправи о издржавању ^двора демократа Виљем Важоњи побио је Политову тврдњу, као да посторз нека коалиција између народности, демократа и социјалиста. На Важоњгјев говор одговорили су народносни посланици Милан Хоџа и Стеван Ч. Поп. Тврдили су, да Важоњи не заступа праву демокрацију. — Затим је говорио Гаврило Угрон и рекао је, да угарски устав није у сигурности све дотле, док су око краља једино Аустријанца, догод на краљеву околину не буде утецала угарска влада, јер је редак случај, да крнљ не попусти својој околини. — Одељак је тај сабор усворо. - При раеправи ирорачуна ва сабор предлагао је Стеван Ч. Поп, да се укине плаћа саборским потпредседницима. Позде говора Векерлова предл« г је одбијен. — При расправи о прорачуну за заједничке трошкове иввестилац Хојчи молио, је да се тај прорачун сад не расправља, док га делегација не усвоји. Угрон није противан томе, али ипак примећује, да у заједничким установама влада још увек апсолутизам, уставност у ове није још продрла. Тражи, да влада поднесе ваконски предлог о уре^ењу ваједничких звања, о вваничнич ким плаћама, службовању и дисциплинарном поступку. Тражи, да се укине вајзднички рачуноводски сто. Векерле одговара, да ће влада настојати, да удовољи овим жељама. Аурел Влад предлаже, да се укину ми ровине министрима, државним тајницима и великим жупанима. После говора Векер лова, сабор одбија предлог. — При расправи о прорачуну ва хрватско-славонско министарство говорио је подуже гроф Те одор Баћањи У свом је говору разлагао потребу, да се мађчрско-хрватско при]атељство одржи и раввија. Озо се најпре може постићи строгим испуњавањем XXX. вак чл. од 1868. Говори о промени прилика у Хрватској и Славонији. Увешће тамо сада читаву хрпу рефорама, а то Је успех утецаја садање угарске владе. Повива владу и посланичку кућу, да потпомажу Хрватску и на економском пољу, а моли мађарско јавно мњење, да не наседне онима, који хоће да побркају Мађаре и Хрвате. Ови се не смеју међу собом свађати, јер би тада потпомагалн немачко продирање на исток. Мађчри и Хрвати морају раме ув раме се борити против продирања германског племена. Сабор му је ва ову изјаву приредио бурне овације. Министар ва Хрватоку и Славонију Гева Јосиповић изјављује, да се у свему олаже оа говором Баћањијевим. Сматра ва своју строгу дужност, да негује братски споравум између Мађара и Хрвата, а тај ће се споравум одржати тако, ако се у сваком правцу буде иввршивао XXX. зак. чл. од 1868. год. Моли, да га сабор потпомаже у томе правцу. Вичу му: Живео! — У личној ствари одговарају Баћањију Аурел Влад, Милан Хоџа и Алекоандар Вајда. Зтгим је гозорио Деоидер Банфи о мађароком двору и молио је мазистра председ-

ника, да настоји, да чланови краљевске породице науче млђарски, тада ће бити и мађарског двора. Енглески и француски листови о Сроима и Мађарима. Енглески и француски листови доносе опширне извештаје о бакљади, која је недавно приређена орпском генералном конвулу у Будимпешти и тим поводом констатују све то јаче приближење Срба и Мађара. Енглесви листови веле, да се то слаже са енглеском спољ ном политиком, која је још у доба рада Лајоша Кошута била за његову идеју о фздерацији подунавских држава, у коју би федерацију имала да уђе и Угарска. Што је у прошлости било само у пројекту, то оад веле треба да се и оствари.

Вести из места и са стране

Споменик палим Бошњачанима 1897У Вошњацима образовао се одбор грађана и сељака, који ће сабрати народне прилоге за оне недужне жртве и народне мученике, на којима је пређчшњи Куенов режим омастио крвљу своје грешне руке. Међу сељацима у околним крајевима влада за ову цлемениту јзамисао неописано одушевљеље. Одмах су замолили својега народног заступника Пурића, да преузме сакупљање и читаву управу овог народног подхвата у своје руке, што је он с места и драговољно учинио. Српски соколски лист. Почетком месеца децембра о. г. по нов. кал. почеће ј Карловцима изилазити месечно на једном табаку велике осмине (с корицама) лист ва соколске ствари под именом „Ср пс к и С о к о“, који ће се бавити соколским и гимнастичким питањима и служити интересима српскога соколства. Одговорним уредником тога листа биће др. Лаза Поповић, а власником, издаватељем и уредником Никола Максимовић. Први број овога првога српског соколског листа изићи ће о Ваведенију, а цена ће му бити три круне годишње. Обзиром на малу претплату прима се ова само на целу годину дана. — Уредништво тога листа умољава сва срдска соколска друштва, да му редовно шиљу извештаје о своме раду, све важније друштвене вести и т. д., и исто • тако да лист што више рашире међу својим дру-1 штвеним члановима и осталим пријатељима српскога соколства, како би лист могао што успешније и потпуније одговорити својој задаћи, да служи интересима српскога соколства и буде посредник за међусобан сложан рад српских соколских друштава. Рукописи и претплата шаљу ое на адресу: Никола Максимовић, Карловци (Срем) Бугари пале српска села. Наш дописник из Београда телеграфише нам: Ноћу између 6. и 7. ов. месеца, бугарске чете напале су на Српска села: Довезенце и Бољаковце. Сем људоких жртава изгорело је много кућа. У селима је јад и нустош. Б а лк а н сраско академско аевачко-тамбурашко друштво у Загребу. За ову 1906.-7. овако се конституисало: Управни одбор: предсједник: Игњатије Ђурић, правник IV. г. потпредседник: Мирко Косиер, прав. IV. г. тајник: Милан Вукићевић, фил. Ш. г. благајник: Душан Хелост, прав. Ш. г. одборници: Душан ђермановић,прав. Ш. г.и хоровођх Бранко Орловић, фил. I. г. Ревизиони одбор: предсједник: Никола Грубић шум. Ш. г. одборници: ђорђе Цветковић, прав. П. г. Душан Благојевић прав. П. г. Иолудила на пароброду.Ј Јављају из Лондона: На пароброду „А.мстердам", којијеонамо стигао полудила је ненадно васпитачица Роза Најле. Једно дете које се играло на палуби пограби она и бзци у море. Дете се утопило. Тешком муком пошло је присутнима за руком, да јој отму из руку друго дете, које је такођер хтела бацити у море. Морадоше је спутати и затворити у једну кабину. Кад је пароброд стигао у Лондон превезоше несретницу у лудницу. Цризнање радницима. Велика јавноот мало што зна и слабо води бригу о оним радницима, који у тишини као бирошг и надничари врше своју човечанску дужност. Мингстар пољопривреде Дарањи завео је неку врсту награде, издавајући дипломе и признање у раду и поштењу остарелим пољским слугама. Та замисг о је заиста лепа, да верно испуњавање дужности д< бије своју награду и признање у јавном животу, ве само тамо на високим ползжајима него свугде. Да се та министрова замисао иззеде, помажу минисгру евономска удружвља, пољопривредаи одбзри, чгасги, који траже међу пољсаим слугама и радддцима по-