Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРOДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист)

Политичке прилике у Будимпешти

Кад се политичке прилике у Будимпештм посматрају. на први поглед иаглвда, да је све мирно и задовољно Али ко то мисли, тај се јако вара. Ивмирење из међу двора и Ма^ара није никог вадовољило. Двор није задовољан, јер не може да дсбије све, што жели. Јавна је тајна, да је први покушај двора остао бевуспешан. Векерле је сам привнао, да је двор нудио Ма^арима топове ва домобранску војску, ако повисе број регрута, али стран’ ке нису прихватиле. Мађари опет нису вадовољни, јер им се управо ништа није дало. Ништа друго није се постигло, осим што је разјурена Тисина и Фејерваријева гарда. Нове личности, а стари систем. Листови пропале Тисине странке под смевају се коалицији. За Кошута, Апоњија и Андрашија веле, да ништа нису изра дили за народ, него се старају само за своје интересе, а према Бечу су врло попустљиви. Таково писање непријатно је коалиција. С тога коалиционашки листови позивају владу, да већ једном уради што и за народ. Један од главних листова коа лиције привнаје, да је међу ма^арским странкама прилична увнемиреност због оваке ситуације, јер је питање: како ће се развити дога^аји? Неће ли се једног дана и мађарски народ и његове вође шћи на сокаку, грдно преварени ? Слаба ће ус пеха бити, ако онда вође буду говориле: „То нисмо могли ни помислити. Томе се нисмо надали!“ Ове су речи упућене на адресу ма^арских првака, који седе у данлшњој влади. Препоручује им се предосторож ност. — У Кошутовој странци ивбило је отворено неаадовољство вбог оваких при ј лика. Тали је Кошуту у очи рекао, да је' несрећа ва 48 шку странку, што је Кошут постао министар. Кошут је признао да је то неагодно ва странку, али шта је могао чинити, кад је Веч вахтевао, да он буде министар. Да, Веч је само под тим усло вом пристао на ивмирење, ако Кошут и Апоњи уђу у кабинет, да им тако убије углед пред народом, а после ће већ лак ше с њима Ма^аре не може да задовељи досзда-

шњи рад Векерловог кабинета, јер сабор' је ивгласао војску за три године, исто тако и пореву, изгласао је грдне своте за топове, напунио је државне касе, одобрио је бечку спољну политику и одржно де легације у досадашњем облику. А шта је изгласао ва народ?! Кошутови ваконски предлови о потпомагању индустрије и поморске трговине нису никаква отштета ва то. Један мађарски лист вели: „Мини старске речи: стрпљење, стрпљење и стрпљење, то је отштета“. Па докле тако?! Али Бечу ви то није доста. Беч жели, да се делегације већ на пролеће састану и да ивгласају што троба ва 1908. годину. Онда ће доћи на ред и повишење броја регрута. Спроведе ли Беч и то, онда је добио што му треба, па ће друкчије говорити са Мађарима о тако званвм уставним гаранцијама. Андраши је у свом го вору нагласио, да су те гаранције прека потреба, али не подноси законски предлог! Није чудо, што ма^арски политичари веле, да им је доста ове политике поверења. Ако је до лојалности, покавали су је. Отишли су до крајње границе. Даље се већ више не може! — довикују они, али зато ипак не праве никакве сметње, да се предрачун за 1907 годину изгласа. Многи Кошутовци боје се, да ће се њијхова странка ивиграти, ако овако и даље ;буде ишло. — Боје се, да ће се њиховој јотранци с пуним правом моћи добацити, да се отимала вв власт — и ништа више. То ће јој се зацело моћи пребацити, ако овако устраје. Узалуд пак говоре они све то, кад ипак иде све онако, како Беч хоће. Да би глада бар дон кле задовољила ^Кошутовце, удесила је, да саборски одбор за правосу^е донесе еакључак, по ком се јФејерваријев кабинет неће ставити под оптужбу (јер то краљ не доввољава), али предложиће се сабору да чланове тога ка бинета жигоше као издајнике и рушитеље еакона који су старог краља хтели да наведу на гажење ваклетве... Тај саборски вакључак пак да се путем плаката сбјави у целој држави. Истина, да би по овом члан: ви Фејерваријевог кабинета ивбегли ватвор и не би мор?ли да вадокнаде штету, али ово жигосање је ипак ва њих страшно. Чим се у Бечу дознало ва тај пред

! лог, одмах је дворски лист „Фремдевблат и поручио, да се такав предлог не сме поднети сабору, него се још мора дотерати и много иаоставити. Не може се дозволити, да се као ивдајнвк жигоше Фејервари, који и данас заузима у двору угледно место као ваповедник краљеве телесне гарде, вели дворски лист. Кад је краљ довнао ва оввј ввкључак, поввао је к себи Векерла и Полоњија и рекао им је: да би [то било варварски, кад би се саборски закључак плакатирао у целој држави Полоњи се позивао на то, да сабор може плакатирати, кад се жигоше који посланик вбог чашћења и подмићи вања бирача. Позивао се и на примере у Француској само краљ није хтео да попусти, јер друго је Француска а друго Угарска. Сиромах Полоњи! Он је то заборавио. Краљу је — како говоре — неправо, што се ва њега у предлогу вели, да је он стар дакле немоћан, који нема самосталности и не уме сам врело да суди. Он је изјавио своје огорчење због тога, а министри су му обећали, да ће се то ивоставити из предлога. Влада већ ретерира. Изаслаће се један пододбор, који ће тај предлог прекројити према краљевим примедбама, а тај ће предлог сасвим друкчије ввучити. Фејервари је дакле још јако моћан Векерлов кабинет мора да га ваштити, јер иначе може доћи до кризе. Коалиција је хтела, да Фејерварија онемогући, али није успела. Мислило се, да Фејервари неће бити у двору приликом отварања делегација „вбог болести", али он је вдрав ! Ма^ари су постигли и један успех. Одавна већ они траже, да делегације не отвори краљ престоном беседом. јер делегације нису то исто, што и сабор, него само један одбор. Сада су постигли, да се краљева беседа не зове престона беседа већ отповдрав на поздрав председника делегација. Је ли то добитак?! Слаба работа. Али Беч нуди Ма^арима уступке против народности. Можда је последњи Андрашијев говор увод ва те уступке, данајске дарове. У исто времо пак увре^ен је председник делегација гроф Тодор Зичи. Кр»љ га није ословио приликом отварања делегација, као што у своје време није осло вио грофа Апоњија, кад је био председ-

ПОДЛИСТАК. О ЗДРАВЉУ НАШЕГА НАРОДА.

Оадржина из предавања Др. Милана Јовановића Батута (држаног на I. забавном и научном селу у Новом Саду у неделу 12. (25.) новембра.) Пре свег* је говорник похвалио замисао и идеју тих предавања, захвањује се на почасти што смо га позвали, да он почне низ намишљених предавања. Што је баш он позват, да први говори, сматра као признање науци, на којој он дела и којој је зад&так да поправља народно здравље. Истиче важност здравжа, од здравња вависи све. Без здрав&а нема напретка ни задовољства, јер ко хоће да напредује, мора радити — мора бити снажан; а само здрав човек може бити издржљив и снажан. Ово се не тиче само појединаца, него и читавог народа. Ако погледамо на наш народ, видећемо, да није више тако снажан и издржљив као некада, јер код нас саразмерно највише умире од свију народности у Угарској. Ево шта кажу званични бројеви о томе: Од 1000 уммре у Угарској, Хрватској и Славонији годишње Чивута 16 ,в Немаца 23 1

Мгђкра 24 * Хрвктв 24 ,в Словака 26 76 Рамуна 27 6 Срба 32 76 Дакле од хиљаду Срба умре два пут више него што умре од хиљаде Чивута. Док код других свију народности умире просечно 22 од хиљаде, Срба умире 32 од хиљаде, а то износи, отприлике, 12 000 годишње. Дванаест ХИљада живота изгубимо ми годишње више, него што би то према нашој бројној снази требало и смело да буде! Кад би друге народности убиле 12.000 Срба годишње, то би било ужасно, а овамо ми сами својом кривицом губимо толико људи више, па се и не осврћемо на то. Али пођимо даље! На сваког умрлог долази у средњу руку 32 болесника т. ј. 32 пута више болесника има у једном народу него што их умре. Према томе има у нашем народу 384 хиЈваде болесника више годишње, него што би то смело бити према нашем броју. Узмимо Јдање, да еваки болесник болује просечно 20 дана, онда ее код нае болује 7 милиона 680 хил>ада дана преко године више, него што би нае боловало онда, кад би наше здравствене прилике биле као код оеталих на-

родности Угарске. Толико дана више изгуби наш варод болујућа и не радећи за једну годину дана, толико надница више пропадне нами Србима само зато, што су нам здравствене прилике до зла Бога рђаве! Тај сувишак губитка нам је у нашем народном животу, као кад нас домаћи лопов поткраде. Полако, али стално пропадамо и бројно и материјално. Узрок томе је у нама и у нашем животу ћ навикама. Наша кућа, наша вера, наш живот и наши обичаји имају много узрока у томе. Оснивање породице, женидба и удадба је погрешна код нас, јер наш народ не жени и не удаје ради оплеменења расе и потомства, него због радне снаге и — што је то обичај. Због тога се а не пази код нас на доба кад треба женити и удавати, него се и рано жени и рано удаје. Осим тога се не пази ни на то да не буде велика разлика између мужа и жене, а то је узрок, што се наше племе дегенерише (изрођује). Даље, трудна жена ради најтеже послове као и да није под бременом. Порађа се у најгорим приликама измучена и израђена, те нема довољно снаге ни себи ни детету. Осим тога код нас се врло мало пази на децу. Како се код нас негују деца, то је испод сваке критике, због тога и умире код нас највише деце, а и што остане често је

Врој 242, У Новом Оаду у петак 17. новембра 1906, Година ХМ,

’Bавтава“ жвлавн сваки даж два пута, а »едељом ■ понеделижком једаред. Цема је ва Угарску жад се јутаршн и вечерн.в лжст ваједно шаље иа један месец 2 жр. 40 пот. «а четврт годипе 7 круна. Кад се јутарњн ■ „в^ерки лнст аасебио шал>е: месечжо 2 кр. 98 пот. иа четврт године 8 круна 76 пот. За Аустржју ж све остале земже на четврт годиие 10 круиа. Народнин бројевима од петка цеиа је: та пола годжие 2 круне, на целу годину 4 круие, * ва страж- вемл.е годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон 6р. 131.

ИЗДАЊВ ,РАДА“ ДВОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

3» огласе плаћж »е по 12 пот. од сваже врсте овжкнх сжтвжх слова. Уредииштво и 3аставе“ је у кукж г. Ј. Т. Ч*вжк« Адивнистрвцжјв „Bаствве“ ивлмж се у жукж, гдв је Мжлетжкевж штампаржја у главпој ул. бр. 12 Допжсж шал>у се уреднжштву а претплата ■ огласж адмижжстрацжјн „Заставе“. Рувоггисе не жраћамо. Поједини вечерњм бројевн стају 10 потура. Чек-конто 12008.