Zastava — jutarnja izdanja

је дотични поввао Влајка и вапитао га одкуд он у р Јдикалној лиоти он поче мрдати како ће и он ако га изаберу гласати на радикале. Кад му је исти добацио да он њему не верује и да он не смв гласа ти с радикалима, онда је Влајко ивашао с његовим марифетлуком на среду. Вели: ја кад одем тамо ја ћу гласати куд ја хоћу, ето вам г. уредниче како и на који начин либерали бивају бирачи и увлаче се у листе. Оотали су ивборници сви радикали, и они ће гласати на клга треба. Живио др. Ж<»вко Продановић и г. прота Милош Панић!

Бројеви о избору посланика

за орпоки народни црквени оабор. Данас у четвртак је ивбор посланика ва српски народна црквени сабор у пет епархија. У архидијецевл карловачкој. Она бира 7 световних и 5 свештеничких посланика свега 12. — 1902. године ивабрано јо у архидијецеш 7 радикала. 5 нерадикала. У владичанству бачком. Бира 7 све товних и 3 свештеничка посланика, свега 10. — У бачко, дијецеви ивабрано је било 8 радчкала, 2 нерадикала. У будимском владичанству. Бира 2 световна и 2 свештеничка. Свега 4. — У будимској дијецева ивабран је био 1 ради кал 3 нерадикала. У темишварском владичанству. Вира 8 световних и 4 саештеничка посланика. Св га 12. — У темишварској диј^ецеви ива брано је било 8 радикала и 4 нерадикала. У горњо карловачком владичанству. Би ра 12 световних и 6 свештеничких, Свега 18. — У горњо карловачком владачанству ивабрани су били сами клерикалци, самоствлци^ ван странака а ни један радикал Вршачка дијецеза где ће бити избор у суботу бира 8 световњака иЗ свештени ка. Свlга 11. — 1902. године ивабраноје бзло 10 радикала и 1 нерадикал. У пакрачкој дијецези бира 5 световњака и 3 свештеничка посланика. 1902 год. ивабрана су била тамо два радикала и 6 нерадикала. Свега је било после ивбора од 75 по сланика 36 радикала и 39 нерадикала. МеЈјутим се доцније за време накнадних избора поправило стање у корист радикала, те је било 38 рздикала и 37 нера дикала. Иначе су неки (2—3) који беху ван странака гласали са радикалима, теје тако на мајском сабору осигурана била увек радикална већина.

Из Босне и Херцеговине.

Глигорије М. Јефтановић, Р. X. Дамјансвић, др. Милан Сршкић, Јован Јефтић, др. Милан Јојкић и Васо Н. Савић, чла нови управног одбора „Српске Ријечи“, упутили су протест босанској влади зб ;Г прогонства уредниаа тога листа, г. Стјепа Кобасице. Тај протест требао је изаћи у „Српској Ријечи“, ал а га је владин ценвор избрисао од почетка до краја. У протесту се фактима утврђује, да ва последље немире у Сарајеву није крив уредник „Српске Ријечи“, који може пустити само оно у лист што ценвура допушта. Ме^утим, „та иста ценвура — вели се у протесту — која је брисала озбиљне и стварне чланке, тенденцијозно је пропуштала, да други листови нападају на наш лист, на наше уреднике и сараднике; пропуштала је, да други листови бјесомучно обасипљу наше прве људе, само да им убију углед у народу, да им омаловаже јаван рад пред народом: цеазура је пропуштала најтеже увреде и нападаје на цио наш народ, наше име, нашу вјеру, на све, што нам је свето и уввишено. „Кад је већ влада придржала себи пре венетивну цензуру, коју осуђујемо и ми и цио образовани свијет, онда ју је требала тако руковоцити, да не пропушта ништа, што би нас и наше угледне лич ности и наше светиње врије^ало и духо ве дражило и распаљивало, да тиме предупреди нарушавање јавнога мира и реда, — а пошто то није чинила, то је она и । крива за уличне ивгреде; — њу ва то

I кривимо, њу оптужујемо, овим пред вла дом, од које тражимо, да сасвим укине । превентивну ценвуру, а док то не учини, . да је одувме ив досадашњих невјештих, ористраних руку, које су иваввале равдра। женост духова и све, што је отуда слије дило. „Изјављујемо наше жаљење што др жавна власт никако не увима у одбрану н ваштиту нашу народност, наше име, зашу вјеру, јер и ако се све то од једне туђинске котериј'е мјесецима непрестано , врије^а и гави и каља, то ниј’е државна власт нашла ва вриједно, да потегне оне параграфе кавнених вакона, који штите споменуте светињо народне. Никада не чусмо, да је државно одвјегништво поди гло тужбе ва оне повреде вакона, — али видјесмо да је то годило ценвури, која је то све радо пропушгала — и сада када оу неки из народа хтјели сами да приба ве вадовољшгину сада хоће да навале кривицу на друге, да се кавни недужчи а заштити прави кривцд свега вла“. У протесту се даље вели: „Само у дивљачким земљама се може нека личаост м нека установа ва исту ствар виш 1 од једанпут кавнити или на кнадно кавнити ва оно, што се прије тога званично признало, да није кажњиво ипо што држимо да влада неће хтјети, да се и Восна и Херц»говина рачуна у таку вемљу мрака, бевакоња и насиљл, то се надамо и очекујемо, да ће поступца вла диног повј‘ереника против нашег листа и уредника му бити укинути, односно опо звани „Нека се уклони цензор, нека се даде слоблда штампе, — а онда ће радо сваки уредник и лист одговарати ва оно, штм штампа, а док му ј'е иза леђа полицајна власт ценворова, ова има да одговара ва оно, што пропусти. „Зато нас неће вастрашити ни преду зети кораци и пријетње владиног повјереника, којима се нећемо дати збунити нити са празога пута, који води користи народној“.

Саборски одбор.

(Оедница држана 16, 17, 18. (29, 30,1,) новембра и децембра). Узет на знање тајнички извештај да су готови седнички записници саборског одбора за јуни, јули, август. Решено сва три записника одоставерити. Узет на знање извештај, да је његово величанство одобрило сазив народно-црквнног сабора. Узет на знање извештај г. министра-пред седника, да је одбијен уток Вељка Вељковића из Огара у питању плзћања истражних трошкова. Н* позив земаљзке владе решено послати јој списак свештеника и њихових удовицз, које су добиле припомоћ из народних ф шдова. Узет на знање извештај архијерејског синода да су у катихетску испитну комисију изабрани: Анатолије Јанковић, Јован Вучковић, Милан Ћчрић, Сава Теодоровић, Иван Маширевић и и Александар Живковић. Прочвтан је допис архијерејског синода, којим јавља, да није погребно на српској православној богословији подизати катедру зз автономно право јер има катедра за црквено право. Решено остати при своме старијем решењу у овој ствари и све списе подастрти народно-црквеном сабору. Прочитана је понуда аграрне банке из Будимпеште, којом тражи да задолми и исуши мочар Живу, која припада властелинству даљском. Решено понуду у начелу прихватити и изискати од банке нацрт уговора на увид. Решено исплатити дру Емилу Бабешу делимичне парничне трошкове у парници око о ставине Трандафила. Прочитан је списак ученика и ученица на учитељским школама у Пакрацу и Карлштату који су добили стипендије из клирикалног школског фонда. Решено, да им се стипендије ставе у течај по пропису. Прочитана је молба Христифора Свирчевића професора учитељске школе сомборске у питању његовога доплатка од 400 К Решено у овоме питању одржати у крепости овострано

раније решење и ствар упутити народно црном сабору. Прочитана је молба истога молитеља у којој моли, да се одржи у чланству мировинског фонда за професоре и автоноине чиновнике. Решено, да ће се убележити у тај фонд после две године ва које се време сматра за привременог, али ће му се урачунати и те год. а за н>их мора накнадно уплатити прописани улог. На представку школсвог савета решено ставити у течај плату Душану Темеринцу ваменику - наставнику на учитељској школи сомборској. Решено позвати Ш. С да ноднесе израђен нацрт школске уредбе да се исти благовремено подастре народно-црквеном сабору. Прочитан је поднесак поседника каје манастира Беочина против решења епархијског чдминистративног одбора ( врхидијецезе у питању бушења на манастирском вемљишту. Решено поднесак одбити и решење епархијс ог лдминистративног одбора потврдити. Одбијен уток епархијског административног одбора архидијецезе у питању постављања поднадзорника народно црквених добара. Прочитан је допис епархијске конзисторије и епархијсиог школског одбора архидејецезе да не могу слати седничке извештаје »Српском Митрополијском Гласнику». Решено ову ствар упутити народно-црквеном сабору на решење. Предувет је допис школског савета у питању припомоћи вероисповедним школама дотле јок носе вероисповедни карактер. Узет на знање извештај епархијског административног одбора бачког којим јавља да још нису све опћине поднеле податке за статистику и »шематизам« те пита шта да чини у тој ствари. Решено упутити епархијски адмивистративни одбор, да то учини на рачун тих опћина преко својих органа. Прочитан је допис Јована Бороте, протопрезвитера ст. бечејског у питању дневницл и путних трошкова приликом протопрезвитерских визитација по оићинама Решено упутити протопрезвитера Јована Бороту на старије решење у тој ствари Узет на знање иззештај манастира ЗлатицеБазјаш и Месића о парницама које манастири воде и које су у току. Е А. 0. пакрачки подноси оверовљен записник епархијске скупшгине. Решено записник подастрти сабору на увид и да*е уредовање. Узет на зпање извештај епархијског адмистративног одбора темишварског о распуштању црквене скупштине меленачке и њених органа, о каштиговању њених чланова, чланова црквеног одбора и дра Љубомира Павловића, као бившег изасланика у тој опћини, лечника и управитеља на купатилу »Русанди«. Решено да се ставе у течај припомоћи: Сабовљевићу, капелану протопрезвитерском у Карловцима, Сергију Јанковићу у Мохачу, Викентију Себишановићу у Сигет Чдпу, Јовану Максином у Борчи, Александру Стојковићу у Кнезу, Здатоју Поповићу у Сас Халашу, Јовану Бешлићу у Мохачу. Узет на внање извештај епархијског школског одбора и епархијске конзисторије темишварске, да ће своје седничке извештаје слати зва« ничном листу »Српском Митрополијском Гласнику«. Стављено је у течај више мировина појединим умировљеним свештеницима према одредбама мировинске уредбе и то: Јосифу Ра* јачићу у Водотечу, Глигорију Букуровићу у Печки. Одобрена припомоћ од 200 К Доњој Нани за оправку цркве. Нијеодобрена припомоћ Михајилу Пандуровићу и Јефти Петровићу, свештеницима у Батоњи за администрацију парохије у Печки. Одобрена припомоћ за оправку и издржавање срп?ке вероисповедне школе у Бочару ставља се у течај. Одобрене су припомоћи пароховицама и учитељкама: Евици Марковић Нови Сад 120 К, Једени Кенђелац Велико Средиште 120 К, учитељици Марији Шевић Черевић 80 К. Одобрене су припомоћи за издавање школских књига: Јовану Жзвојновићу, професору у Новом Саду 200 К, Кузману Миловановићу у Новом Саду, Милану Недељковићу у Карловцима 400 К. Решено да се од 1. јануара 1907. године повисе стипендије из закладе Божића и Војиновића и да се тражи од министра то што и за стипендије из заклада Путника и Адамовића. За питомца закладе Божића изабрат Љубо-