Zastava — jutarnja izdanja

ске марине. Енглеска нема разлога дч се боји немачког бродарства, све дотле не, док не би Немачка присвојила енглеска острза. Енглеска је на шест година поја чала своју флоту са више бродова но што ивноси цела немачка светска утакмица са целим својим хвалисањем На пучини морској енглеска вештина и смелост надмашују те ссобине у целом свету. Немачке странке у Аустрији У Прагу држале су немачке странке конфе ренцију и са ове ивдале су овај иввештај: Заступници немачке аграрне странке, не мачке напредњачке странке, слобзднпх Ве ликшемаца и немачке пучке странке, ис купл>"ни у Прагу, ивражавају своје уверењ°, да немачки становници Аустрије сматрају 8а сво ј нарочити интер- с, да се свг слободоумни и који немачки осећају не мачки посланици удруже ради заједничке одбране вемачких народних и политичких права. Данас искупљени посланици у орвом се реду обвезују, да ће на чешком покрајинском сабзру настојавати, да већ на првој седници до^е до тога удружења. Немце бираче у Чешкој пак повивају, да при будућим изборима ва царевинско ве ће обвежу своје кандидате, да немачки по сланици и на царевинском већу безуслов но и свим салама настојавају, да до^е до овог савева. Скупљени посланици ивјав љују, Д а будуће изборе за царевинско веће овде заступљене странке сматрају зд заједничку народну ствар. — Нема сум ње, да је овај покрет Немаца у првом Р е ду управљен против Словена, а нарочито против Чеха, но њиме уједно указују и Словенима, шта треба да чине.

Хрватска и Славонија.

Саборска седница. Јучерааа саборска седниц* била је такође бурна, да је председник морао је трипут прекидати. Када су прочитани приспели списи, председник изјављује, да је морао устројити саборску полицију због публике на галеријама, која се не само за време седница но и после ових понаша неуљудно. Прелази се затим на дневни ред Н* дневном је реду продужење адресне расправе. Напредњ*к Баб и ћ говори за одржање поравнања и да се Срби у Хрватској и Славонији признају као народност. У дужем говору полемише са Сгарчевићжнцима, затии препоручује адресу коалиције. Франковац Писачић говори против Срба, одбија адресу кожлиције и препоручује адресни нацрт Старчевићеве странке. После одмора говори Будисављевић. У своме говору вели, да не би никад могао бити члан Старчввићеве странке, јер данас у њу примају само ислужене Куеновце. Н» ово се изроди ужасна вика, те председник мора да одложи седницу на 10 минута. Банјанин довикује Франковцима, да њчхов лист прима субвенцију од босанске владе. Када се седница поново отворила Франковац Иван Пе р ш и ћ осврће се на упад, вели да је та тврдња неоснована и одбија је. Поново велика вика. Езеговић виче Магдићу: Варалицо, хуљо, лопове! — Винковић довику је Елеговићу: Ви не можете дати задовољштине! Ви можете говорити само као хуља, ни када поштено! — Како вика бива све већа, председник поново прекида седницу. Када се седница поново отворила Бу д и сављевић продужује свој говор, те говорећи о Босни, вели, да би требало сам народ упитати, куда тежи, као што је коалација упитала Далматинце, да ли желе, да се Далмација присаједини натраг. — Старчевићанци почињу поново викати, те председник наређује одмор. Док посланици излазе из дворане, 3* тлука довикује Магдићу: Кукавицо! Овај му пак одвраћа: 3»врване! После поновног одмора Будисављевић најзад завршује свој говор, одбија од себе тужбу недомољубљ* и пребацује Старчевићевој етранци, д* у својој адреси само за то не тражи одлучно, да се Далмација присаједини, што се то противи интересима бечке камариле. Најзад говори Бањанин и вели, да Старчевићева странка нема још моралне квалификације, да се ограђује против потвора. Седница је завршена у 2 сата.

Вести из места и са стране

Поаив на претплату. *. децембра отварамо иову месечиу претплату ма „Bазтаву“. Цена је на месец дама 2 крунс 10 пот. Уједио учтнво умољавамо жаш< аошт. претплатнике'којима крајвм новембра астиче претплата, да ивволе исту ва вре жеиа, ва месец д цембар обиовити, како ие би у ш и ља њ у листа до прекидања дошло. Дебрецинци у Београду. Прошлога лета посетило је београдско певачко друштво Дебрецин, сада пак Дебрецинци хоће да врате ту посету. 9. о. м. браћа Фиреди приређују концерат у Београду. Истога дана приспеће у Београд једна дружина из Дебрецина од 25 чланова, коју ће водиги дебрецински велики жупан Золтан Веспреми. У Београду склопио се нарочити одбор, који ће дочекати госте. Како друштво, тако и штампа врло угодно говоре о овој посети Дебрецинаца. Сн е г. Мало подуже је дао чекати на себе, и тек синоћ, односно јутрос поздравио нас је први снег. Јутрос освануше бели кровови и човек тек гледајући овога правога гласника зиме, осећа да је наступела злма. После многих лепих јесењих дана, дође хладна непријатна киша која синоћ беше измешана са по којом пахуљицом снега, док најпд ноћас снег не преоте маха, те падаше у лепим сјајним лахуљицама. Дакле зима је ту са свима својим лепотама, а богме за многе и невољама. Небогатов пред судом. У Петрограду је пред војним судом отпочела расправа, против адмирала Небогатова, који је код Чусима предао своју флоту Јапанцима. Пре но што је отпочело преслушавање сведока, Небогатов је замолио реч. Изнео је све околности и стање ствари, и свој говор завршио је овим речма: „Није тешко, у ватри страсти умрети. Поњам, да два непријатеља једно друго уједају зубима, сваћам и то, да војником пре његова погубљења овладају неки узвише ни осећаји, јер држи да умире за једну свету замисао, па ма то и лажна била. Но у чусимском случају било је по све друкче. Једини ја имао сам да одлучујем о животу и смрти, ја сам био глава и мозак целине. Руководити ме је могао само закон, и ја сам морао да одредим, да ли је наш положај био такав у којем закон дозвољава предају. На оклопњачи „Николају" топови нису имали потребну даљину, „Орел“ није био ништа друго већ једна гвоздена маса, на којој се презаморена посада могла једва на ногама држати, на „Сенјавину” била је артиљерија већ у пола упрооаштена. Можда би 10—12 наших метака допрли до непријатеља, но какву би му штету могли нанети, кад смо већ дан пре сав материјал из наших муниционих комора испуцали били и постигли само то, да су наше најбоље оклопњаче пробијене биле, а ненријатељ се другог дана појавио пред нас, као да иде на параду. Вели се, да су некоји официри били против предаје. Али сваки тај офгцир био је само господар над својим животом, дочим је Русија мени поверила више хиљада живота. Нисам мека срца, не би поштедео 50 хиљада живота, кад би било и од најмање користи. За чију сам љубав те младе људе требао да наведем на самоубиство? Да сам рекао Иванове, удави се, Петрове, уби се, Николајеву, баци себе у зрак, сви би они послушали, но каковим би правом издао Ја ту заповест? С <м сам скинуо заставу и истакао знак пре даје. Говори се да су офисири протествовали против тога. Ја могу рећи само то, да сам ја био заповедник, у мојим рукама моћ.“ — При крају извештаја још се вели, како је глас Небогатова био дрх тао само онда, када је описивао страшно стање своје флоте. Селидба у Америку. Под тим натписом ваљани српски лист „Уједињено Српство", што излази у Чикагу, доноси ово: „Силни народ грће овамо. То нису старци, него момчад у најлепшем јеку своје младости. Чим дођу у Њујорк или Балтиморе, агенти их распу по свима деловима Савезних Држава. Распу их по најзабаченијим кутовима ове туђе шмље, где почињу да траже рада, нађу га и изгубе га. Онда чекају, пате се, чаме, болују и изумиру. Па и онима којима добро иде, од тога користи нема у нашој домовини, јер чим дуже овде живи, његова нога чвршће се лепи за ову земљу, коју дели Велики Океан и две трећине Европе од наше јадне домовине. Узроци селењу су познати. 0 њима се доста говорило и ми нећемо их на овоме месту ни да испитујемо. Наша је једина дужност, да упозоримо српске политичаре на ову опасност по њихов успех, којој треба за времена стати на пут. Наше је мишљење, да се у Хер-

цеговини, Далмацији, Хрватској и Славонији, одакле се највише Срби селе, установе савези против селења, којима ће бити задаћа, да пронађу средства за заустављање омладине на њиховим домаћим огњи штима. Искуство је показало, да узвици ,Не идите у Америку“ и страшење не само што нису зауставили селење, него су га још више умножили. Да се ставе на пут, потребна су, куд и камо радикалнија средства и озбиљна стварна помоћ заробљеној сиротињи, која оставља своје домаће огњиште, на кому су му прадедови делили и радост и жалост своје судбине/ Судар бродова. Јављају из Ливорна, да се пароброд ,Сегеста“, који је носио исељенике, када је испловио из луке, сударио са грчким бродом „Лулом“, који је носио храну из Танганрога. „Сегеста* је задобила велику рупу испод воде и потонула. И „Лула“ је оштећена. Мрнари с оба брода, као и путници спашени су. Бродоломнике примио је брод „Оријон“, који је пловио према Напуљу.

Брзојави „Застави“.

Стмглм 28. новембра. Изјава барона Ерентала, Будимпешта У одбору ва оаољне послове угарске делегације изјавио је за једнички министар спољних послова барон Ерентал, да у погледу балканске политике више полаже на економске него на политичке односе. Истина је, да се последн»их година у Италији опажа непријатељско расположењв народа према нама, али је уверен, да ће се настојавањзм обе владе створити срдачнији односи. Министар је ивјавио, да одлучао очекује од српске владе, да ће ова стати на пут, ако агресивнији елементи буду покренули акцају против нашег положаја у окупираним крајевима Руски цар 8а оиротињу. Иетроград. Цар је поклонио милијон рубаља сиротињи. Изборна реформа у Ауотрији. Беч. У одбору горње куће за ивборну реформу говорио је подробно министарпредседник Бек о изборној реформи и ову препоручивао. Крај свега тога држи се, да су противници ивборне реформе у већини. Нобелова награда Руовелту. КрИСТИЈанија. Нобвлова награда за мир додељена је председнику америчких Сједињених Држава, што се заузимао, да се сврши руско јатански рат. Из угароког оабора. Вудимпешта. У сабору се претреса прорачун вемљорадње. Посланик Пап жели да се изида канал изме^у Дунава и Тисе. Посланик Мери докавује, да вође ридничке драже раднике из себичних циљева. Француока и Италија, НарИЗ- Посланик Месини докавује да Француска не трожи више на утзр^ење своје јужно-источне границе, јер је с Италијом у добрим одношајима и може заште • дити годишње 100 милијона.

Трговина.

НОВИ САД, 25. новембра 1906. године. Лшеница прве каквоће 13 к. 20 к до 14 к. 40 а. ! Ншеница нова — к. — п. до — к. — п. Пшеница средња 12 к. 80 п. до 13 к. 50 пот. > & Ишеница лакша 12 к. 10 п. до 30 к. — пот. I 3 Наполица нова — кр. — п. до — кр. — пот. I © Јечам 11 круна 20 пот. до 12 кр. 40 пот Зоб нова 14 кр. — пот. до — кр. — пот / м Кукуруз у зрну н. 8 кр. 20 п. до 6 кр. 40 п. I • Кукуруз у клипу в. — кр. —п.до — кр. —п. IX Маст 132 кр. — пот. до — кр. — пот. Сланкна 132 кр. — пот. до — кр. — пот. / Сланипа паљена 132 кр. — п. до — кр. — п. Свињи угојени тешки 94 до 96 пот. ) Свињи средњв . . 90 до 92 , Iжа Свињи лаки . . . 86 до 88 , живе мере. Теоци 900 п. до 112 пот. по кили Јагањци — к. до — к. по пару Овци 32 кр. до 48 кр. по кили.