Zavod za statistiku

ЙІ возъ, еръ се у Бечу волови изъ Србіє болѣ цѣне по мађарски и галички. Спрамъ прошле две године лане е много манѣ говедій изведено, коє отешчаваюћимъ наредбама аустрійски контуиаца приинеати треба. число говедій: ГОДІШК ПРОДАТЕ НЗОНЗЕНЕ , на трговнштама у АУстрпо 1862. 23.049 35.790 1863. 17.362 15.247 Извозъ говедій у Аустрію быо є збогъ карантігнсній препрека са 57% слабій него у предидућой годнни , те то е учинило, да є и на панађурима 30% манѣ говедій куплѣно него годину дана пре тога. Коня н ждребадій продато е онолнко , колико и преклане а двоино.мъ толико колико лане. Они се обнчно купую те1 се у Турсгсу извоае , алн су одъ врло лошегъ качества и купую се само зато , што су евтиніи, него онн кои се тамо одгаяю. Одъ ньн се у вѣкъ найвише на валѣвскомъ ланађуру прода, докле су говеда лане у Крупіевцу найболю проодню имала а иначе у Бѣлой Цркви у лгодинекомъ онружію. Све што се одъ ситне стоке прода , одъ оваца, яганяца н коза потропш се одна на панађуру и иесачнняяа никакавъ предметъ заграничне трговнне. Одъ свиня е пакъ едва петъ комадау свой СрбІн па земальекимъ панађурима продато. Судећн по средньимъ цѣнама наше стоке владавіцимъ у мннувшой години у аемльи валазимо слѣдуюћій прегледъ броя продате сгоке и дѣйетвителпогъ новчаногъ обрта на снимъ нашимъ трговиштима, н предпоставляюћи да є одъ продате беле стоке и одъ иеточеногъ вина све народъ на самимъ трговпштима и потрошіо. ВВРЕВЛЛЕД'І* ВВВ'ЕДНШСТЯВ ВВВ’ОД ЮТіВ В’ОВЕЕДВНЯ ВВ ВЇ©П02Я. ПШЕНА СТОКЕ ПРОДАТА КОЛНЧИНА СРЕДНЯ ЦЕIIА ОПРНУТА СУМА Г Р О III А Болова и крава 17.362 380 6,597.560 Коня и побила

4 186 540 2.260.440 Теладій

571 200 114.800 Ждребадій

533 270 143.910 С вега 22.655 | — | 9,116.710 Изъ истопь прегледа дознае се дакле, да па нашимъ панађурима лане внше одъ 10 миліона гроша вредности стоке иродато ніє а и надъ су найболЬ годное едва ако она и 15 миліона достигне. Скуппа пакъ вредность извезене стоке износила в у годнни 1862 51% миліоиъ гроша, а у ланьской годнни была е она и до 70 миліона гроша велика. Изъ овога изводи се заключенъ, да унутрашня наша трговина нензноси по своіой вредности ни петый део споляшнѣ трговине. У Бѣлграду 20 Юлія 1864. Изъ економно-статнетнчногъ оделеня министерства ФішансІе.