Zavod za statistiku

22 VI. ВРЕДНОСТЬ НЕПОКРЕТНОГЪ ИМАНЯ У СРБІИ У ГОДИНИ 1863. За нашу државну благайннцу найизобилніи приходъ састои се у пепосредномъ порезу (кои се умѣстніе главницомъ назвати може), еръ доноси две треѣнне свега државногъ ирнхода. За основъ порезке способности и дужпостн плаћаия реченогъ дайка узима се: да є особа порезъ илаћаюѣа преко двадесетъ година стара, да иманя има, а ако нема, да в у бранномъ станіо- и да є пре спега за физичньій радъ способна, дакле исподъ седамдесете годнне стара. Закономъ ослобођени су одъ овогъ данпа свештеници, учитель» и неке главе изъ они задрулши кућа, у коима више глава дананъ плаћаю , за чииовшміе пакъ, постои особитый законъ текъ одъ годнне 1850., по коме су спи сходно величини свога иманя дужни даиакъ плаћати, а ако га немаю, одъ истогъ се ослобођаваю, дакле кодъ ньи є дапакъ порезъ, а не глазница, као што е кодъ осталы жителя. Порезъ, кои се у Србіи у виду главпнце наплаћуе, створъ є србскога народа, заведенъ іоштъ у прошломъ вѣку, после Кочине Крайне. Овай ратъ вођенъ є у свези иямеіїу Русіе и Аует'ріє противъ Турака, и то съ намѣримъ, да се ови сасвимъ изъ Европе протераш. Но ни едва одъ обе христіянске снле нсогласи прва ратъ Турцима, но ови Русина, а то зато, што су се пре тога владательи рускін и аустрійскій у южной Русіи на пріятельски начинъ састали были у год. 1787. у новоосновапомъ граду Херсону. Норта се побои, да изъ тога састанка аліянціл оба владателя противъ пѣ не постане, те обяви те исте тоднне ратъ Русіи, Аустрія ступи у год. 1788. у савезъ съ Русіомъ, те пренія вши нћне войске Саву и Дунавъ, освон све на овимъ рѣкама лежеЪе градове, дпкле у слѣдству аустрійскогъ иозива, уставши србскій народъ сву внутреиость данашнѣ Србіє одъ Турака очисти, нарочито подъ Фрайкорскимъ предводителѣмъ Михаилѣвићемъ. Међутнмъ овай ратъ заключи Аустрія лредходно іоштъ у год. 1790. съ примнріемъ, а коначно у слѣдуюЬой 1791. год. съ миромъ у Свиштову, и то зато, што е у слћдству наведеве аліянціє измеђъ Русіе и Ауотріе политична саревиьивость Пруске побуђепа была, те се ова стаие свойски гпремати на ратъ противъ Аустріе. Ова є осямъ тога у слѣдству Француске буне одъ год. 1789. у своимъ холандскимъ притяжаньама угрожена была, те тако Србію и све остале одъ Турске отете предѣле овой натрагъ повратн, а задржи само варошь Стару Оршаву и дресничкій срезъ у Крайни за себе. Русія пакъ помири се текъ у година 1792. съ Турцима у Яшу н томъ приликомъ задобіе савъ плодный предѣлъ између Буга и Днѣстра лежећін подъ именомъ „бдисанъ" познатый. Као што е Русія іоштъ у Кучук-Каннарџійекомъ миру у година 1774. съ Турцима заключеномъ на користь хрнстіяна у Влашкой и Молдавіи жнвећи уговарала, исто тако и сада Аустрія заключивши миръ у Свиштову, изради обште ломнлованѣ и многе олакшице за Христіане у Турской, нарочито пакъ за оне у Србіи, кои су узъ аустріиску войску на оружіе противъ, Турака у с¬