Zavod za statistiku

30 скотъ ратовапя имађаше нашъ народъ велику волю танође на Турне да устапе, алн князъ Милошъ слушаюѣи пріятельеке совѣта цара Николе, уздржаваше га не съ маломъ мукомъ одъ оласногъ и са свнмъ излишногъ нагона родолшбія. Текъ на годину дана у Новембру 1830. године , издаде султанъ Србіи хатишериФъ, у коме се нареди: да Србія наследногъ кмяза добіе, да іой се старе границе поврате, да се спаилуци улику, приходъ пакъ одъ овы у округлой суши изнађе, као и онай одъ пореза и порти годишнѣ плаѣа, а тако исто да и сви ђумруци у землъи подъ србску управу дођу. МеЬу тимъ све ге ово одма не изврши. а то зато, што Турцн мислише, да ће лольска буна па концу 1830. године букнувшаРусію ослабнти, пакъ да може съ пвоиъ заключеный уговоръ и ненспунѣнъ остатн. Шга внше, Францусна днпломація наговараше є као оно и 1806. и 1812. године и на самый ратъ противъ Русіє , кои бы Поляцима као невольна диверзія быо. Међу тимъ при свршетку 1831. године буде буна у Польской савладана, и прође и цѣла 1532. година, а Турци Србима не учините сходно уговору єдренскомъ. Текъ у пролеће 1833. године приволе се они то учипити, иоглавито зато, што имъ Руси у то време противъ продираня Ибраимъ-пашиногъ у Малу Азію у помоћь дођоиіе и што имъ единъ миліонъ дуката одъ ратны трошкова опростите. Поредъ стары граница получисмо мы и ђумруке и све приходе зема.іьске на вольно расположенѣ за накнаду годипшЬгъ данка одъ 2,300.000 гроша,турскій. Све до године 1830. узималѳ су у земльи пастанѣне бывше спаів своє приходе непосредно, а надъ хатишериФъ прочитанъ бы , они престану то чипити, но србске ій власти заступе у томе. Овн приходи купите се за годину 1831., 1832. и 1833. за рачунъ стары спаія и бѣше имъ лредавани, надъ се пакъ 1833. године данакъ у округлой сумн опредѣли , онда и приходи спаійски постаиу еданъ дѣо држапногъ прихода и то е зажило одъ Ђурђева дне 1833. до Митрпва дне 1834. године. Порезъ пакъ одъ године 1821. до 1833. узимань є свакогъ полгодія , надъ 14, кадъ 16 и 17 гроша порескій , а у години 1834. по 18 гроша съ главе на главу, те тако ова дна прихода найвећій дѣо и сачиияваше. Цивилна листа пакъ княза Милоша оста она иста као и после 1815. године што се нареди, т. є. приходъ одъ арача, свела, водеиы ђумрука , чибука и одъ циганскогъ арача , о свитъ тога и приходъ мукада пѣму припадаше з« накнаду одъ кои прихода онъ опетъ 500.000 гроша чаршнскій у народну касу ллаћаіпе. Обште се кодъ насъ онда мис.іило, да су елаіє иного манѣ казале, да прихода нмаю, но доиста што є было, алиискуство одъ четирн године показа, да ти приходи пису о били и были, осимъ тога и бѣше ньино скуплянѢ съ великимъ трошкомъ и дангубомъ скончано и што се лака прилика без авѢетнимъ чиішвиицииа давала , да се о трошку явногъ прихода обогате. Зато се у годики 1834. науми , да се у мѣсто државногъ прихода иоглавито у главпнци и десетчарскимъ сиронинама састоеѣій се нѣкій родъ катастера сачнни, како бы сви жительи сходно евомъ иманш и данакъ државнын плаћали. На тай конацъ полиса се у годики 1834. у цѣлой земльи непокретпо иманѣ и дозпа колико има: дана ораће землѣ, коса линада , мотика винограда и дрвета шльива. Алн овай иосао не ступи у животъ ; еръ на скоро затнюъ на концу и сіе и почетку 1835. године догодивша се Снмнѣева буна учини вештествеие измѣне у др-