Zavod za statistiku

31 жавнон управн уобште пакъ тако и у родовима државны прихода. Князу Милошу одузепіе се сви приходи одъ кои е свою цнвилну листу вукао и мѣсто нѣ даду му се 120.000 талира годишнѢ, сиаіиска даваня спа престану, а у мѣсто тога заведе се порезъ — главиица—одъ шестъ талира. Ђумручка такса повиси се знатно. Приходъ кинза Милоша до године 1820. быо е врло слабъ; єръ по одбитку одсѣчне суме, плаѣене за уступлѣне му араче, чибукъ, {>.>мруке и пр. мало му е кишка као добить остаяло. Текъ одъ оне годиие поста вшиакъ великій, однако се и земля лгодствомъ напуни и све више напредовати заче, а напротивъ Турци спою монетну систему тайно кварити одпочну, те тако да пакъ се увекъ у турскимъ новцима плаішо , а ови су у годной 1834. едва трећииу оие упутраингѣ вредности задржали,. кого су у година 1816. нмали , надъ смо првый данакъ Турцнма плаћати иочелн. Плата кинза Милоша у нѣкимъ дЬловима дргканны прихода саетоећи се, и а ко новомъ државномъ праву не одгопара — а безъ примѣра ипакъ у Европа ніе — давала му е волѣ ради пѣпогъ умножена и самъ да се што више и за среЬу цѢле землѣ брине, еръ све мѣре япногъ мира и унапређенл матерІплногъ производства множило е знатно и капиталъ людства , а шго е овога више у землыі бывало , съ тіше е и нѣговъ приходъ и. пр, одъ арача іизѣій нспадао. Ово исто важн и за чибукъ, ђумруке и му надо. Сходно нашемъ политичномъ иоложаю , ако е требалп суму речены прихода у печемъ регулирати, ипакъ ій и то поне нѣке ніе валяло владателю одузимати, кои на сталну плату угіућенъ, нпкадъ онакву свесрдну ревность за ноднзанѣ благостанп у землыі развіпо не бы , као піто е киязъ Милошъ крозъ првы двадесетъ година свое владе доиста чиніо. Исто тако учинише вииовници буие одъ годиие 1835. погрѣшку и съ данцима. У мѣсто да се правительство цѣлисходно са податцнма послужи, покуплѣнииъ у оной годи ни о простору н каквоѣи неіткретны добара , учинише они одъ зла горе и све спаійске прнходе снедоііхе па новчане суме, тако, да на гваку пореску главу одъ ньн по 2%, а одъ главпице донде куплѣне по З1/^, сиега по 6 талира годишнѣ залеже. Донде наплаѣинаный данакъ у дееетцима одговарао е праведно нечистомъ доходку свакогъ землѣдѣлца , кое е наравно пн простору нманя нееднако было ; сада пакъ са порезомъ одъ 6 талира све се глане ияедпачише, а нееднако имамѣ оста као и пре. Послѣ Кочине крайне, за време ратовапл за слободу , а и после докле су снаіе по земльи прнходе куппле, ніе неправедно ни было главницу наплаћиватн — поредъ даваногъ десетка — надъ су іоштъ къ томе сви одрастни као воїшици, дакле равной дужпости подчиігѣнн, — сматраии, али кадъ є одъ годиие 1830. новый редъ ствари у Србін заведенъ, требало се обзирати и на неєдпакость у имашо , кое є нсклшчно у руке србски’ жителя дошло, пакъ по овой требало е и явный данакъ паметути , као што се съ катастеромъ у годики 1834. сврпіенимъ и хтѣло, а не погрѣшныїї порезъ заводити, одъ нога се и сами прости Турци чупаше. — Одъ оне исте године пакъ све до данасънГрци десетакъ као главный нзворъ прихода државне касе задржаше, не зато, што є онъ као порезъ найбольій, но піто іоштъ пореску способность поедипы обрађевина земльншта, по обиму и доносу, достаточно оцѣнили нису. Себіічме пакъ тежнѣ виновника бупе одъ годиие 1835 потврђую се іоштъ и тнмъ дѣломъ, што моиополь солске раднѣ, бывши у рукама княза Милоша,