Zavod za statistiku

117 Вредность говедій у тргов. грошевима. зК Я »Я і» о Я я и и н ОКРУЖІЯ. ю Н А д і й Т Е Л А Д І Й г 0 д И Н е 1859. 1866. 1859. 1866. 1. Варошъ Бѣоградъ 1.562 14.640 2.200 14.000 2. Алексиначко .... 553.942 490.280 331.800 336.700 3. Бѣоградско .... 1,020.696 1,037.820 684.100 704.400 | 4. Валѣвско

1,474.120 1,506.540 954.300 1,018.400 \ 5. Квяжевачко . . . 470.026 352.100 363.800 265.900 ' 6. Краинско 423.728 285.040 469.400 335.300 7. Крагуевачко .... 1,172.210 1,130.220 897.300 1,015.300 І 8. Крушевачко ..... 1,091.128 1,122.800 958.700 792.000 | 9. Подринско 627.924 649.040 312.300 463.100 ! 10. Пожаревачко .... 1,048.954 792.260 927.500 955.100 11. Рудничко 729.312 1.305.640 625.400 805.200 і 12. Смедеревско .... 453.690 349.300 393.800 559.600 \ 1В. Ужичко

1,602.754 2,032.940 1,039.600 816.300 14. Црноречко 526.110 287.420 658.000 296.400 15. Чачанско 1,348.574 1,295.700 637.500 857.600 16. Шабачко

1,091.128 1,281.420 722.300 1,001.900 \ 17. Ягодинско 472.434 420.280 467.600 570.500 і 18. Ћупрійско

352.728 267.680 526.400 334.800 | Србія 14,416.020) 13,162.210| 10,972.0001 11,142.500 Као што смо кодъ айгира видили истый се появъ и кодъ производач а говеда, кодъ быкова, опажа, да ій народъ тамани и съ тиме явно тежню обѣлоданюе, да брой говедій сузи. Пре седамъ година Србія 6 двойномъ више быкова имала но сада, а по нѣкій округъ , као адексиначкій, ніе ни шестый део задржао. Волови су іошть и найпревосходніи део међъ говедима помажући намъ оранѣ и повлаченѣ ньива и сређивенѣ летине пакъ и одъ ове гране кућевне стоке иде се очевидно на манякъ и то башъ у онымъ окрузима у коима су она неодложно нужна, у шабачкомъ и пожаревачкомъ, ради уобычаеногъ пространогъ житногъ производства у тимъ краевима. Крава музара за свакидашню израну полезны има нешто више али свакояко сирамъ людства и ньи манѣ, али брой яловы, т. е. угоены и за трговину тражены крава сманѣнъ е съ едномъ трећиномъ. Изъ овога као да се заключите дае, да наши домаћипи довольно ране у сѣну немаю, пакъ съ тога и немогу, нарочито зими, дуго стоку на яслима да држе. Юнадъ и Теладъ одъ манѣ економне вредности но селяка остала су у старомъ брою и ако су спрамъ людства судећи и она опала. Краве музаре посебно узевши налазе се у подчинѣномъ размѣру спрамъ остале Европе, изъ чега се съ основомъ заключите дае, да е у насъ тако названа млечна привреда: сыръ, масло н скорупъ производећа іошть слабо развіена. Кодъ насъ има на 100 говедій по 20 крава музара, докле ій се у Еврони скоро по 50. а у Хановеранской и по 80. брой. Обште е познато дѣло, да ова земля много сыра производи, кои се не само у великой количини у Енглеской троши него и за саме предѣле Америке тражи и добро плаћа. Окружія у Шумадіи лежећа обылую съ говедима, манѣ ій пакъ има у