Zavod za statistiku

118 краевима съ опе стране Мораве. Међу тимъ единитый е рудничкій округъ, кои е нетто у истома приновіо, крагуевачкій е старый брой задржао, а сви су други манѣ више сирамъ дотичногъ дюдства изгубили. Изъ претрпдѣне штете у говедима и коньима додазимо до догичногъ заключена, да су се многе добре ливаде у ньиве, ради производства житногъ, претворити морале, почемъ е крченѣ шума и удобраванѣ прдюша, далеко тежійи скупльій посао постао. Говеда су у Србій вестала са 13% а коньи са30%. Узимаюћи единито число говедій у рачунъ увиђа се изъ таблиде 4. да Србія и данасъ ньима изобилуе, и ако е старый свой рангъ у томъ изгубила, еръ осимъ Влашке и Молдавіе, кое ю у томъ надмашую и Свандинавска три кралѣвства, коя су съ ньоме равна, сви други краеви наше части света маньи брой говедій одъ нѣ имаю. И Босна съ Вугарскомъ нису съ овомъ стокомъ тако богате као Србія и ако е изгледа да Ъе се съ ньоме можда већъ и у овой години изравнати. Но овомъ приликомъ нетреба смести съ ума другій важный Факторъ у економіи, а то е доброта стоке найверѣрніе у нѣной цѣни изражена, еръ нема сумнѣ, да ми што се тога тиче по два говечета за едно на западу живеће дати бы морали. Сѣверна е Америка пре грађанскогъ рата и съ говедима као и съ коньима пребогата была, али поменута несрећа сманьида е ньинъ брой на половину, само крозъ шесть година. Међу тимъ неподлежи сумньи, да ће та иста земля получивши съ ратомъ ширу личну слободу и брой свое стоке за кратко време на старый степенъ величине попети. У последньимъ таблицами изложени су сви видови говеда у новчанимъ вредностима, сходно вдадавшимъ цѣнами у дотичнимъ годинами у нашой земльи. III. С в и н ѣ. Србія е у правой смислу постойбина свиня, нарочито нѣнъ центрумъ Шумадія. Найважніе условіе нагломъ разплођевю свиня лежи у лакости одгаиваня ньиногъ помоћу жира у растовимъ и буковимъ дубравама, коима е Србія увѣкъ обылна была одкакою Срби обытаваю све до найновіегъ времена. На жалость овай богатый природый источникъ народногъ благостаня съ дана на данъ съ крчећимъ се шумама све више и више усише, тако, да на многимъ мѣстима гдѣ су не само пре 60 година за време наше борбе за слободу, него и пре 30. година, кадъ се огромви ньини делови обштинама на ползованѣ у виду „жировнице* уступите, густе шуме быде, као н. пр. у Китогу, данасъ готово ни згодногъ дрвета за ярамъ одсећи се неможе, жительи се у огреву снуждаваю те у врлетне пданине по непогоди ићи и огревъ изъ далека довозити принуђени су. Са искрченымъ шумама нести обылногъ атмосФерскогъ талога преко лета а съ тиме засушите и извори, безъ кои свинѣ напредовати немогу па ма ране и имале. Са подученомъ већомъ дружственомъ слободомъ већъ се Босна корыстно у свиньской трговини са Србіомъ надмеће али е іошть у већой мѣри у томе опосность коя іой изъ Америке прети.