Zavod za statistiku

— XXXV —

Проценат самаца-Ропг септе 411dividus isolćs ОКРУЗИ = | по варо- | по селима | у опште DEPARTEMENTS шима-раг рат en gćnć- . villes villages ral | II III RS DE Kparyjesauxu-Kragujevac . 8:49 1:86 3:06 Pyaguaxu-Rudnik • · > 15-62 2:81 3:43 | Крајински-Ктајпа + + + + • ~ • 7.54 3:12 3:79 | Ваљевски-Уајјеуо + • + + • - : 14:89 241 4:06 | Ниш-Џа уШе де МБ · · · · · 6:06 — 6:06 : Beorpaa-La ville de Belgrade : 15-49 — 15:49 Свега-Тога! · 9:23 | 197 3:23

Кад прегледамо проценат самаца по варошима, ми видимо, да их је било најмање у врањском округу, а највише у рудничком, више још негону самом Београду.

Од средњег процента самаца налазимо већи само у четири округа.

По селима било је самаца највише у крајинском округу, а најмање у тимочком. Разлика између највећег и најмањег процента износи овде [:82, а по варошима пак 19:07.

У новим крајевима, самаца, је много мање него у старим окрузима; ито како по варошима тако и по селима. |

Занимљива, је односна размера између варошких и сеоских самаца. На 100 варошких самаца долазио је по селима само 21.

Од средње размере много одступају размере појединих округа.

Ова односна размера била је

У ОКРУГУ: КАО 100 ПРЕМА

Рудничком . . . . . . . . 148 Подринском. . . . . . . . 160 Ваљевском . . · · · 16:2 Тимочком. . . . . . . . 16*5 Ужичком . . + + . . . 16:5 Топличком . . . . . . . 20:1 Крагујевачком . . . . . . . 221 Пожаревачком . . . . . . . 26 Пиротском . . . . . . . . 217 Моравском . . . . 289 Подунавском. . . . . · . . 305 Крушевачком . . . . . · 33'8 Крајинском . . . . . . . . 414 Врањском. . . . · ..- · . 500 Црноречком . . . . · . · 50'3

Из овог поређења види се, да по селима има самаца највише у црноречком округу, а најмање у рудничком, сразмерно према онима по варошима.

ТУ. ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ И ПРИРАШТАЈ СТАНОВНИШТВА

Густина насељености зависи колико од конФигурације земљишта, толико и од економских прилика у држави. Она је најелементарнији израз за поделу становништва, у појединим окрузима и њене размере разликују се међу собом према Физичким и економским приликама насељенога простора.

Просечна густина насељености износи за Европу 37 становника на квадратни километар'.

По најновијим подацима долазило је становника на један квадратни километар

у Белгији · · 207 » Нидерландској 138 » Великој Британији · 124 „ Италији · · · · 105 » Немачкој · · · · · · 91 „ Швајцарској · · : 72 » Француској · · · · · 71 „ Аустро-Угарској · 65 » Данској · · · · 57

1 Buau H. Wagner u A. Supan, Die Bevôlkerung der Erde VII. 1891.

у Португалској · · · · 48 e » Србији sou ee + + • 45 , Pymyaujn : + + + + + + 38 „ Шпанији · · · · · · · 35 „ Грчкој + + + + + + + + 34 „ Бугарској • + + + + 33 „ Турској + + + + + 39 „ Црној Гори · + + + + + 22 » Русији on se ee + > 19 „ Шведској +: + + + : + + 11 „ Норвешкој · · · • 6 » Финланду · · · · 6

Из овог поређења видимо, да је у Србији густина насељености већа од средње европске, и да има у Европи још десет држава, у којима, је насељеност слабија него у Србији.

Занимљива је појава, да све балканске државе, у погледу насељености, остају далеко за Србијом.

Каква је била густина насељености у појединим окрузима, 1884. и 1890. године, то се види из овог прегледа.