Zavod za statistiku

— XXXVII —

Број становника | Од 1884 до 1890. по попису -Хот- год.увећао се

re 4 ћарбала | број становника |

ОКРУЗИ d'aprćs le dć- Acroissement |

nćral |pourcent

Ваљевски-Уађјјеуо · · · · · • 100.606| 114.517| 185.911. 13:88 Bpapckmw-Vranja • + + + • • | 128.108) 149.282| 21.179) 16:58 Крагујевачки-Кгаспјеуас · · 129.144, 140.661 18.517 15.16 Kpajuacku-Kràjina + + + + : - 83.549! 91.572] 8.023) 9:60 Крушевачки-Ктибетас 129.081, 149.554| 20.478! 15:86

Моравски-Могауа • + + + - : 141.200! 160.191] 18.991) 18:45 |

Tuporcku-Pirot +. • | 109.418) 120.585} 11.172) 10:21 | Подривски-Родлпје · · · · · 157.425) 176.538| 19.108 12:14 Подунавски-Родипам]је 180.971) 206.966] 26.505) 1474

Пожаревачки-РоХагеуас 184.122| 205.02% 20.907] 11-35 | Pyaszasxu-Rudnik + | 188.089! 151.695] 13.656, 9:89 Tuwouaru-Timok + + + + + - 88.870, 92.762] 8.892) 10-60 'Топлички-Торћса + • • • · 99.546| 191.889) 21.880, 22:30 Ужички-Џусе · + + · + e 128.526) 137.542] 9.016] 7'01 Црноречки-СОтпа Века · 64.080] 69.564 5.484 #506

Beorpaa-La ville de Belgrade · 85.483) 54.249] 18766! 52:89.

Hmmu-La ville de Niš• + • • • 16.178) 19.877 38.099) 2286 | Свега-Тоћа! · · · |1,901.736|2,161.96N| 260.225) 13:68

Не обзирући се на Београд и Ниш, које вароши као средишта власти и трговине, по себи морају напредовата више него остала места, у којима развијање иде нормалним ходом, ми налазимо највећи прираштај становника у топличком округу, а најмањи у ужичком.

Ако укупни проценат прираштаја сведемо на годишњи, и према овом израчунамо време, за које би се становништво могло удвојити, кад би овај проценат прираштаја остао сталан, ми онда налазимо, да |

JE износио годишњи БИ ТРЕБАЛО ГОДИНА

У ОКРУГУ: ПРИРАШТАЈ ПРОЦЕНАТА ЗА УДВОЈЕЊЕ Ужичком · •· 1:17 59:83 Црноречком · 1:48 43:87 Крајинском · · · 1:60 43:75 Рудничком · · · 1:65 42:49 Пиротском · · · 1:70 41:18 Тимочком · 1:77 39:55 Пожаревачком. 1:89 37:00 Подринском · 2:02 34:65 Моравском · · · 2:24 31:25 Ваљевском · · · 2'31 20:30 Подунавском 2:16 28:45 Крагујевачком . · 2:53 27:07 Крушевачком · · 2:64 26:51 Врањском · · · 2:76 25:36 Топличком · + + 3:72 18:82 У Нишу · · · · 3:81 18:87 У Београду · · · 8:89 7:94 У Србији · · 2:28 30:70

| Из ових процената види се, да је у новим крајевима прираштај становника био далеко већи него у старим окрузима.

Да бпсмо могли констатовати, долази ли тај прираштај поглавито од вишка рођених, или пак од досељавања, ми ћемо те моменте мало дубље разгледати.

У следећој таблици имамо вишак рођених у старим и новим окрузима, за цео период између оба последња пописа, становништва.

Вишак рођепих у окрузима Excédant des naissances dans ГОДИНЕ es départements ANNÉES . старим-ујепх |новим-попуеалх | |___ _______________________ _______Č__ -- - ŽO„J_'mm1885. • + + + 31.017 7.297 1886. + + + + + ee + + + + + + 20.742 | 3.824 1887. 30346 4 + ++ 34.098 ı 9.837 1888. + + + + + + + + + + 85.664 8.501 1889. + + + + + + + + 82.867 7.264 1890. 503 33369 27.816 4.981 Свега-Тоћа! · · · 181.199 41.204 Становника било је по попису У ОКРУЗИМА: 1884. год. 1890. год. старим • · · · · · 1,548.496 1,750.835 НОВИМ + + + + + * 353.240 411.126

Према томе износио је прираштај становника у периоду од 1884. до 1890. године

У ОКРУЗИМА : У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ старим. + + • + + 202.339 13:07 новим · · · · · 57.886 16:39

Кад од овог прираштаја одбијемо вишак рођених, онда остаје на досељавање, и то

У ОКРУЗИМА: У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ старим · · · · · · 91.140 4:12 новим + + + + • 16.682 11:66

Из наведенога види се, да је од годишњега, прираштаја долазило процената,

У ОКРУЗИМА

СТАРИМ HOBHM на вишак рођених · · · 1:95 1:95 на досељавање · · · 0:98 0:78 y OnulTe + + + • • · : 218 273

Прираштај од вишка рођених подједнак је,

како у новим тако и у старим окрузима. Прираштај пак од досељавања, био је у посматраном пе» риоду три пута већи у новим него у старим окрузима. Кад би овај прираштај остао сталан, онда би се становништво удвојило у окрузима;