Zavod za statistiku
— LXXXI —
Прираштај писме- |
—
Број писмених ста-
~ них од 1884—90, г. | но вника-тошфге 40з Accroissement des ОКРУЗИ __ lettrćs de 1884—90. DEPARTEMENTS у опште | у про1884. т. | 1890. г. еп центу || général |pour cent | | Tumoykn-Timok - + • • • 4.008 | 6.440 1.832 | 3976 || Топлички-Торпса · · 2.636 | 4.862 2.226 | 8445 | Ужички-ЏАсе · 0... 9208 | 12028 | 3720 | 4042 Ipuopeuxu-Crna Reka 5.341 | 7.617 2.276 | 49:61 ; Beorp.-La ville de Belgrade] 20.458 , 30.960 19.508 51'83 | Hum-La ville de Nis 5.550 : 7.191 1.632 29-72 Csera-Total : + . | 177.489 | 241.378 | 63.889 36:00 | | |
| |
Пз овог прегледа види се, да је највећи прираштај писмених, не обзирући се на Београд, био у топличком и ппротском округу, а најмањи у пожаревачком н подринском.
Већи прираштај од средњега процента имамо у девет округа и у Београду; а у осталих шест округа тај прираштај био је мањи.
Велики прираштај писмених у топличком Oкругу створиле су само месне прилике. Тај је при-
раштај последица досељавања из других крајева,
у тај округ. По селима је прираштај писмених много већи него по варошима.
Тако бпло је свега писмених
1884. r. 1890. r. по варошима · • • • 88.443 110.577 по селима · + + + 89.046 130'801
Од 1884. до 1890. године увећао се број нпсмених
СВЕГА У ПРОЦЕНТУ по варошима · · · · 99.134 25:03 по селима · · · · • 41.755 46:89
Већи прираштај писмених по селима долази отуд, што је број школа по селима сваке године "већи, и што, према одредбама закона о основним школама, више ђака ове школе похађа и сразмерно много више и сврши,
Прираштај писмених био је и у новим крајевима већи него у старим окрузима. Ово долази од подизања нових школа, којих је тамо пре ослобођења, било врло мало, а нешто и од досељавања.
Писмених становника, било је
У ОКРУЗИМА: 1884. r. 1890. г. старим + + • • 158.888 214.951 новим + + • • 18.601 27.197
Прираштај писмених у периоду од 1884. до 1890. године износио је
У ОКРУЗИМА: СВЕГА У ПРОЦЕНТУ старим + + • 553963 34°84 8.526 45°84
новим + + + + Из овог поређења види се, да је прираштај | пномених у новим крајевима био за 11 процената ' већи него у старим окрузима. у овом погледу и пре ових пописа. За поређивање морамо узети само бројеве | из округа у старим границама; а при самом поре' ђивању писмених с бројем становника, узећемо | укупни број ових, без одбитка. деце у доби од 0—6 | година, јер немамо податке о становништву по доби из ранијих година.
| Вредно је да видимо, какав је био напредак | | i |
~
__| На 1.000 ста |
| станов-
Г
i Број писме- | HOBHHRA AD-
| ГОДИНЕ : них Мој. | лазило је пи-
| , |ника-Холфђге OU | смених-биг
| ANNEES des habitants} bre des. | 1,000 habi-
| lettrés tants venaient |
| | des lettrćs |
1860. Pt. . | 1,216.848 50.796 | 4166 |
51846... 0... • • | 1,858.890 91.089 67-24 1884 + « « . . . | 1548.496 | 158.888 102:61 1890... ........ 1.750.835 | 214951 1229-37
Пз овог поређења излази, да је у 1890. го-
дини било писмених три цута више него пре двадесет и четири године.
Посебице, пак износио је прираштај писмених
У ПЕРИОДУ 04 СВЕГА у годишњем 9 1866—–74. год. + + + + 40.943 9:90 1874—84. » +. 67.849 T'AS 1884— 90. y + + + + 55.363 5'81 1866—90. год. · · · · 163.455 13:41
Проценат годишњега, прираштаја, пивмених из периода у период постепено је опадао, али при свем том, а с погледом на цео период од 1866. до 1890. године, број писмених увећавао се седам пута више него број становништва; пошто проценат годишњега, прираштаја становништва, у овом периоду од 24 године, износи само 1:80.
Овај апсолутни прираштај разликује се у неколико од релативнога прираштаја, који налазимо, кад број писмених поредимо с укупним бројем становника. | - При овом поређењу, нисмо од броја, становника. одузели децу у доби од 0—6 година закључно, зато, што таке податке имамо само за 1890. а не и за 1884. годину.
У овом прегледу имамо релативни број писмених за обе године, 1884. и 1890. а по окрузима.