Zavod za statistiku

од 1878. до 1882. почели учити први разред, свршило

APYTH + à + + + • · 75.04 трећи · · + • • · 68:70 четврти · • · · · · 62:62

Из ових процената, види се, да је највећи |

дефицит ученика између првог п другог ра-

зреда, а у опште излази, да 37:38 процената

од уписаних ученика не сврше Богословију.

3. МАУЧМА СРЕДСТВА

Богословија има прилично велику збирку учила. Од ових учила наводимо : 1 глоб, 36 мапа и атласа, 37 слика и предмета за 300логију, 30 за боганику, 30 за пољску привреду и 86 за Физику.

У књижници било је 2.000 дела у 8.997 свезака.

XXIII

4. ИЗАРЖАВАЊЕ БОГОСЛОВИЈЕ Издатак на издржавање ове школе под· мирује се из државне касе, а износио је у "1885. години 63.252'16 динара. Од овога укупнога издатка долазило је

| посебице :

СВЕГА ДИНАРА У ПРОЦЕНТУ

на плату наставника + + » + + + • 30.552:16 48:30

« благодејанце + + + + + + + + « 22.600-00 3578

« набавку књига п учила + + + + – 4.200-00 6'64

« Orpen капцеларијске потребе + – 1.580:00 2:50

« кирију зграде са благодејанце + 2.880:00 455

« послужитеље > + + + + + + + + 1.440°00 9:28 Свега · · · · .« · · · · 63.252:16 10000.

Кад издатакн на плату наставника поредимо с бројем ових, онда долази просечно на једнога по 2.182:30 динара.

Поредимо ли цео издатак с бројем ученика, који су остали у школи до краја године, то онда од истог долази просечно на једнога, ученика по 405'46 динара.

IN. ГИМНАСИЈЕ И РЕАЛНЕ

A. THMHACHJE

У 1885. години биле су у Србији три више гимнасије (београдска, крагујевачка и нишка) свака са седам разреда. Нижих гимнасија, са, по четири разреда, било је осамнаест.

Од ових школа, била је најстарија крагујевачка, гимнасија, која је отворена у почетку 1833—34. године ; а најмлађа, је била врањска, нижа, гимнасија, отворена у 1881—82. год.

Две више гимнасије (београдска, и крагујевачка) смештене су у државним зградама, а нишка, је у приватној згради, за њу држава, плаћа кирију.

За 15 нижих гимнасија дају дотичне општине потребан стан; шабачка нижа, гимнасија смештена је у државној згради, а за другу београдску и пиротску плаћа држава кирију.

Помоћ, коју ове школе иначе од појединих општина имају, врло је незнатна,

1. МАСТАВНИЦИ

У свима вишим н нижим гимнасијама радило је 1884— 85. школске године свега, 204 | наставника.

|

Од ових наставника, било је

СВЕГА У ПРОЦЕНТУ

професора · · · · · · 64 31:37 суплената · · · · · · 6 2-94

| upeAaBaua • + + + + • 71 34:81 учитеља језика и вештина. 43 21:08 вероучитеља · · · · · 20 9:80 Свега · · 204 100:00

Кад све наставнике поделимо у две групе, онда налазимо, да је било 70 професора и суплената, а 134 осталих наставника. На, сто наставника, вишега реда, долазило је 190 наставника, нижега, реда, ових је дакле било два,

пута, више.