Zavod za statistiku

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 151

Ма да је поверење у краљевску реч било велико, ипак се морало журити са извршењем обећања. Већ месец дана доцније, 25-11-1919. Влада, је лубликовала једну уредбу „Предходне одредбе за припрему аграрне реформе“. Под овим скромним насловом проглашене су најрадикалније реформе: укидање феудалних и свих сличних односа, експропријација великих поседа и њихова раздеоба ослобођеним сиромашним сељацима, провизорно до израде дефинитивног плана за колонизацију; укидање уговора о закупу великих поседа и т. д. На бази ове уредбе пришло се одмах енергичном послу. У раду се, природно, наишло на много тешкоћа, које су решаване од случаја до случаја, уредбама донетим на брзу руку. Да би се свим тим провизорним уредбама накнадно дала дубља законска санкција и поставила основна база за целокупну нашу А. Р. Устав од 28-У1-1921. донео је следећа два велика члана А. Р. „Члан 42. Феудни односи сматрају се правно укинути даном ослобођења од туђинске власти, у колико се где пре тога рока почињене неправде разрешењем феудних односа или њиховим претварањем у приватно правне односе, има се Законом провести исправка. Члан 43 Експроприсање великих поседа и раздеоба њихова у својину онима којима земљу обрађују уредиће се законом . Закон ће одредити и каква ће се накнада дати за експроприсане поседе. За велике поседе који су припадали члановима бивших туђинских династија и за оне које је туђинска власт поклонила појединцима, неће се давати никаква накнада.

„Насељавање ће се изводити првенствено помоћу слободно организованих насељеничких задруга, старајући се о томе да насељеници морају бити снабдевени и неопходним средствима за успешну производњу.

„При насељавању као и при раздеоби експроприсаних земљишта имају се првенствено употребити борци за Ослобођење и Уједињење Срба Хрвата и Словенаца и њихове породице.

„Законом ће се утврдити максимуму земљишног поседа као случајеви у којима се минимум земљишта не може отуђити.“

Да би се многе детаљне тешкоће једнообразно решиле израђена су у наслону на устав, три специална закона за поједине покрајине. још од 20М-1920. издата је „уредба о поступању с беглучким земљама у Босни и Херцеговини,“ која је убухватила под аграрну земљу и многобројне побеглучене земље и „кметству сличне односе“. Ради одштете ага, држава им је платила. 255 милиона динара а уз то још 25 милиона за експропријацију „беглучких земаља“ издељених кметовима. Од целе те суме половина је плаћена у готову а половина у 4% аграрним обвезницима. За ликвидацију аграрних односа у Далмацији и Македонији поднети су Народној Скупштини детаљно израђени пројекти још у току 1923. Исто тако 10-У|-1923. поднет је Народној Скупштини један закон који се односи на целу Краљевину“ О експропријацији великих поседа и колонизацији.“

А. Р. у нашој држави жучно је критикована са више страна. У глав-, ном њена критика се своди на ово: 1) да се цела реформа проводила без претходно израђеног систематског плана, без пописа поседа који се имају експроприсати ни списака породица којима се земља има изделити; и експропријација и колонизација вршене су дакле на сумце; 2) колонизација та-

„кође није била организована: насељеницима нису биле приправљени станови ни оруђа рада, ни семе за оставу, ни храна до нове жетве: врло често су насељенике бацали на гола поља, која су им уз то још давана тек у про-