Zavod za statistiku

152 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

визорну државину. Зато су колонисти често напуштали додељену им земљу или су је обделавали тек на најекстензивнији начин, или су је давали под закуп будзашто разним спекулантима. Услед тога је аграрна производња, знатно опала, и намераване социалне и националне последице су изостале; 3) експропријација и колонизација вршене су на несталим основама и променљивим уредбама, услед чега су била отворена врата сваковрсним утицајима и корупцији.

Све ове замерке пак могу се квалификовати као замерке у детаљима. При оцењивању ове велике социалне реформе мора се заузети једно удаљеније становиште и цела реформа посматрати у историјској перспективи. Она је вршена без предходног систематског плана, у журби и не увек у најисправнијим околностима; али је све то било неизбежно, јер су прилике захтевале хитно провођење ове реформе, макар најпре и у крупним потезима, остављајући доцнијим законима да детаље прецизно регулишу.

Исто тако не сме се придавати сувише важности ни тренутном слабљењу аграрне продукције у нашој држави. Опадање производње је вероватно само једна пролазна појава, док се раздеоба земље и колонизација не буду дефинитивно спровеле. Пошто није доказано да су мала сеоска газдинства апсолутно неспособнија као произвођачи у утакмици са великим поседима, то је врло вероватно да ће се убрзо пољопривредна продукција поново интезивно подићи. Но све када би и било каквог сталног подбацивања аграрне продукције, оно је и сувише компезирано великим социалним и националним значајем А. Р. Ради тога, треба имати у виду следеће податке:

Само у Босни и Херцеговини у току последњих пет година 111.103 породице бивших кметова ослобођено је феудалног ропства, скоро исти толики број у Старој Србији, Македонији и Далмацији. Сем тога 210.912 сеоских породица било је насељено на земљи бивших великих поседа у Словенији Хрватској и Војводини и Македонији; у Босни и Херцеговини држава је откупила поред 775.223 хектара спахиске земље још и 150.000 хектара беглука који су раздељени аграрном пролетаријату. (Експозе Министра Аграрне Реформе у Финансиском Комитету Народне Скупштине 10-12-1923.).

Преко пола милиона породица, негдашњих феудалних робова и аграрног пролетаријата, постало је дакле слободним власником земље коју обрађује. Није тешко увидети од коликог је значаја стварање оволиког новог контингента малих и средњих сеоских газдинства, нарочито у једној земљи где се 85% становништва бави искључиво земљорадњом. Но сем тога ова А. Р. има и велики национални циљ, јер се колонизирање врши тако да се етнички појачава наш живаљ у оним крајевима наше отаџбине где је под некадањом туђинском влашћу проређен и ослабљен. Када се узме у обзир како је провођење овако велике социалне реформе политички, финансијски, технички и административно тешка ствар; да Устро-Угарска и Турска Царевина нису успеле да ово питање реше у току читавог једног века, под много повољнијим околностима; да смо га ми'морали решити на пречац, у најтежим околностима, онда је јасно да се при оцени наше А. Р. не сме задржавати искључиво на критици појединих детаља, него да се морају уочити њене велике историске и социалне линије. У овим општим линијама, наша А. Р. приказује се као једно од највећих историских дела нашег народа, оправдање постанка наше државе и објашњење њене историске мисије. Др. М. Недељковић.