Zavod za statistiku

о 18 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

= они _________ до Демир Капије. Талози су најобилнији у позној јесени (октобар, новембар) и зими, а у пролеће се јавља слабо изразит секундарни максимум. Лето је доста суво, нарочито у јужним крајевима јадранског приморја, где у јуну просечно падне 22 до 26 мм. кише, док у неким годинама не падне ни „десети део те количине. Зими ретко има снега, а кад на низијама и падне, „отопи се за неколико часова. Тек приближно од 1300 м. на више, он се дуже одржава: на изолираним висовима неколико недеља, на плећатим планинама "два до три месеца. Према северу се максимум киша помера на октобар, процент зимских талога се знатно смањује, а летњих повећава.

Дневна и годишња колебања температура релативно су мала. Јужна јадранска острва и обала имају у томе погледу најравномернију климу. Тамо су средње зимске температуре 90 до 100 а најхладнијег месеца 8.50 до 9.80; лета су, истина, врела — жега траје око 4 до 5 месеци — али су годишња колебања ипак незнатна, 15.50 до 17.509 С. Ни на северном приморју зимске температуре нису ниске, на Ријеци је просечна вредност 5.8• а јануарска 5.30 тако да и тај предео има врло благу климу.

Али се на нашим обалама јадрана друга главна особина маритимне климе не јавља. јер, према превлађивању једног или другог од двају главних зимских ветрова, шилока или буре, ваздух је или сувише „влажан и запаран, или је сув и хладан. Шилок је југоисточни ветар, топал, влажан и скоро засићен воденом паром, кишовити ветар за приморје. При њему је небо покривено густим облацима, из којих у краћим размацима пада обилна киша. Шилок није никад сувише снажан,

а према копну постаје све слабији. Ретко да дува већом брзином од 50'

клм. час (или 14 м. сек.). При њему су температуре и зими доста високе, на Ријеци су у јануару 7.509 до 12.59 и дању-ноћу остају готово константне, Скоро је правило да за време његова трајања изненада духне бура: суви хладан планински ветар који се сурвава са карсних површина североистоку и истоку, дува на махове, често са страховитом силом, паи ако се при спуштању динамички загрева остаје ипак хладан, али је уједно све сувљи. Бура највећма бесни испод Велебита и око Црногорског приморја, док је на осталом делу слабија. У лето престаје дувати; на обалама се смењују поветарци са копна и мора, а превлађује маистро, северозападни, влажан, свеж ветар са'мора, који доноси лепо време. Само је у јужној Далмацији поред њега доста чест и шилок.

С друге стране обалских планина, у хрватском и босанском пределу крша, 10 до 20 км. далеко од мора, зимске температуре почну нагло опадати (Госпић, на 568 м. апс. вис., има у јануару — 3.19). годишње се колебање повећава, јавља се доста нагао прелаз умереној континенталној клими, али се годишњи режим атмосферских талога не мења битно. У тим се пределима може разликовати више климатских типова.

• _ Северозападни до Словеније има донекле тип источно-алписке климе «са ниским зимским температурама, прохладним летима и релативно малим годишњим колебањем. Тамо су на висини од 400 до 850 метара просечне зимске температуре — 1.5 до 3.0%, јануарске — 2.5% до — 4.0%, јулске су температуре 16.59 до 19.00 а колебање 199 до 21.5• С. Али сеу годишњој подели киша максимум јавља у октобру, а не y iyny, и по томе ова област шма сличности са северним јадранским приморјем, ма да је после јесени најкишовитије лето. Кише и снега овде је више и чешће но.на суседним

|