Zavod za statistiku

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 21 ои RR ________________________________ је макс. темп. испод 09). С друге је стране у Битољу најниже забележена температура -25.80, највиша 39:00, амплитуда 64.80 — нешто мања од апсолутних амплитуда у континенталној Војводини, и североисточној Србији. У целој је македонској области најчешћи ветар са северног квадранта, који се у Повардарју зове „вардарац“. После њега дувају ветрови са супротних праваца: са јужног квадранта 25 до 45% према 45 до 60%, са северног. Вардарац је по својој природи зими снажан, сув и хладан, као и сви северни ветрови, лети слабији и прехладан. У зимској половини године просечна му је брзина 5.7, у летњој 5.1 м. сек.

ФЛОРА.

Географски положај и климатски услови у многоме утичу на разнолику флору наше земље, посматрајући је било у хоризонталном или вертикалном правцу простирања. У погледу климатском обично се дели на две области: приморску са средоземном, и унутрашњу с умерено-континенталном климом, која у планинским пределима и низији на северо-истоку прелази у праву континенталну.

Долином Вардара (уз воду) ка Демир Капији и котлином Дрима осећа се дах Медитерана, а с њим и развиће специјалне флоре (нар, смоква, маслина, мак, пиринач, дуван и др.). Пећ и Метохија заклоњени огромном пречагом Проклетије, представљају најтоплију област, где се ливаде три пута годишње косе. Идући северу мења се и изглед вегетације, који у многоме зависи од природе подлоге, нагиба земљишта и његове експозиције према сунцу.

У вертикалном правцу простирања пресуђује климатски утицај и зато се вегетација дели почев од: блата, мочара, тресава, ливада, шума ка алпијској флори (преко 2.000 метара висине).

_ У Краљевини успевају све врсте жита, (види главу о пољопривреди), поврћа, варива и средње европског воћа, као и разне индустријске биљке, јужно воће, лиснато-шумско и зимзелено дрвеће.

Наша земља је пуна читавих комплекса прастарих шума. још Др. Панчић 1871. године у књизи: „Шумско дрвеће и шибље у Србији“ наводи 71 род и 188 врста (зрес1е5), које у нас дивље расту, а имају велику употребу као: бела лоза (за котарице и штапове), шимшир (за финије и тврђе стзларске израђевине), липа, јавор, клен, кестен (дивљи и питоми), руј (Rhus Cotinus, L), na jaceH, (АПап(из), драч, дрен, багрем, глог, зеленика, зелениче, јоргован, буква, храст, леска, граб, врба, јасика, бреза, јова, бор, јела, смрча, вења и т. д.

Од воћа највећи привредни значај имају шљиве и винова лоза, затим јабуке, крушке, ораси и друго воће. Јужно воће успева на обали Јадранског мора и на острвима. Од јужног воћа успевају: маслина, смоква, лимун и бадем. '

Од индустријских и културних биљака су:

Памук, који се обделава за кућну употребу у тиквешком и брегалничком округу, а нешто се извози (око 30.000 кгр.) за Солун. Код нас би се могао постићи много већи приход особито у ђевђелијској котлини; — кад би се омогућило наводњавање и вештачко ђубрење (зирепозта т).