Zbornik radova

Da bisrno utvrdili gde se aoskiti zadržavaju ili raztnnožavaju koristili smo dve metode. Prva - neposredno otkrivanje u skloništiaa, drugopostnvljanje tabaka papira premazanih LD uljem na otvore raznih skloništa. Druga aetoda se pokazala prihvatljivijoa, tako da smo nju uglavnon i koristili. Pri izletanju iz skloništa moskiti bi se lepili na oaašćenje papire pa je članoviaa ekipe ostajalo jedino da ih prikupe u epruvetu sa alkoholoa, Pokažalo se da izvestan broj boravi u naseljina, a jedan broj ’divljih" u prirodi. U naseljenia nestina noskita sao nalazili i u živinarniciaa, kunićarnicana, svinjcina, podrunima, stajama i spavaćim sobama. Mesto njihovog raznnožavhnja nije utvrdjeno. Istovreneno sno ustanovili da noskita ina znatno više u naseljina bez sanitarnih uredjaja. U prirodi su noskiti otkriveni, u znatnon broju, na lokalitetu pored sela Krušce koje se nalazi na desnoj obali H o rave ( 2. km), nedaleko od Niša (6,kn.). Nalazili sno ih u rupana različitog porekla ( u kojina žive ptice, pacovi i lisice), i pukotinaaa ispod busena trave. Svi objekti se nalaze na jednoj utrini obrasloj korovon i šibljea. Utrina, je neznatne veličine a opkoljena je kultivisanin poljiaa. Sve rupe su iskopane u peščanin nanosina. Masni papiri stavljeni su na otvore i kontrolisanisvakog drugog dana. P o znato je da moskiti nogu gladovati najviše 3-4 dana. Kako su izletali iz uočenih objekata i posle 15 dana, nesuacjivo je da se u njina i legu. Ovo je za nas jedra od važnih činjenica u daljin posnatranjina. Kako sno nalazili ove insekte i sa spoljnje strane papira, naneče se logična predpostavka da se jedan broj vraćaujutro u rupe da bi se do sledećeg sunraka ’ skrivao u njina. Možda je ovo instikt nladih jedinki da se izvestan broj -danazadržavaju u nestu gde su se izlegle. Tenperatura u pukotinana iznerena na dan 16 avgusta 1973. godine izncsila je od 22 do 23°C pri spoijašnoj tenperaturi od 26°C. Tenperatura je jedan od faktora neophodnih za razvoj noskita. Prena obilju prikupljenog naterijala, lokalitet kod sela Krušca nože se snatrati leglon noskita i potencijalnin prirodnio žarišten Papatacijeve groznice. Snena dana i noći, kao i saena godišnjih doba sa ovin pratećin pojavana, bitno se odražavaju na život noskita (papatači). Prena ovin prirodnin pojavana oni uspostavljaju svoj "biološki časovnik’', odnosno, na svoj način "nere" vrene. Na taj način, nnoge aktivnosti se odvijaju u odredjeno vrene: izletanje, afctivno traženje hrane, povratak u sklonište i druge. Svoj biološki sat doteruju prena stinulansina iz prirode koji sa ujedno važni fa-

- 13 -