Zbornik radova

sa etrom. Usmrćene bumbare probadao sam entomološkim iglama i sa etiketom /datum i mesto nalazišta/ stavIjao u kutije za čuvanje zbirki. Na terenu sam vrsio i posmatranja njihovog života. Odredjivanje vrsta izvršio jeStefanović Aleksandar, asistent Prirodnomatematickog fakulteta u Beogradu. REZULTATI Životni ciklus bumbara otpočinje rano u proleče, nastupanjem toplih dana i pojavom prvih rascvetalih biljaka. Prvih dvadesetak do mesec dana matice skupIjaju polen i nektar radi sopstvene ishrane. Kako dani postaju toplioi, a biljke sve više cvetaju to se u maticama budi materinski instikt. Od tog trenutka pa sve do jeseni, glavna preokupacija biće produženje vrste. a/ Prezimljavanje i prolećni život bumbara Od velikog bumbarskog društva jedino oplodene matice prezimljuju. Ostali članovi društva /trutovi i radilice/ uginu od septembra do oktobra. Matice izvesno vreme lutaju hraneći se nektarom onih biljaka koje kasno u jesen cvetaju. Sa nastupanjem prvih hladnih dana počinje briga oko prezimljavanja. U tu svrhu koriste raznolika skrovišta: pukotine u stenama i zemlji, rupe u zidovima zgrada, ispod коге drveća ili u korenu. Ja sam ih posmatrao kako obilaze i zavlače se u rape koje se nalaze pri ulazu u Ribničku pećinu kod Valjeva. Kako sam ih viđao u istoj pečini u proleće to moguče da u njoj prezimljuju. Matice neostavljaju nikakve zalihe hrane niti prave posebna gnezda za zimovanje. Jednostavno se zavlače duboko u skloništa i padaju u zimski san pod uticajem niskih tenperatura. Sve funkcije organizma svedene su na minimum, a mogu se vratiti u život nakon nekoliko minuta provedenih u toploj prostoriji. Sasvim je moguće da zimski san kod bumbara nije regulisan genetski vec je prouzrokovan niskim tenperaturama koje onemogućuju životne procese. San bumbara traj’e od novembra do marta. Ovo je relativno i zavisi od nadmorske visine, vremenskih prilika i biljnog pokrivaca. Godine 1975- poslednji primerak

12