Zbornik radova

ЕТНОЛОШКА ГРУПА ДУХОВНА КУЛТУРА СЕЛА РАЈКОВИЋ

ДРУШТВЕНИ живот СЕЛО КАО ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА ЗАЈЕДНИЦА Атар села Село Рајковић је одувек имало јасно одређену територију. Та предизност не потиче од стварне потребе мештана, већ од административно-територијалне поделе. „Могу имати и њиву и шуму у Рооајама, иако сам из Рајковића.” Селом се назива целокупна територија насељеног места: и куће, и њиве, и „селске ливаде и шуме”. Сеоске установе и службеници Сеоски збор, САСТАНАК, био је највиша установа села. Састанак се одржавао празником, на одређеном месту, организовао га је КМЕТ (пандур је позивао на Састанак) и расправљао је о сеоским задацима, о сеоском кулуку, о мобама, па чак, као институција врховног договарања и заповедања, и о моралном понашању мештана. На једном Састанку тридесетих година, после некакве пијане швалерске заврзламе, кмет је Састанак почео речима; „Пропаганда каже да се керови вежу, да се не лупају чашице и јаја и да се домаћински завршавају сви послови, па и послови швалераја.” Пандур је био обавезан да позове све куће села. На Састанак je пре I св. рата долазио само домаћин куће, касније је могао доћи и неко од пунолетних мушких укућана, а седамдесетпетогодишњи Милан Танасијевић тврди да је било зборова на које су долазиле и жене. КМЕТ је до II св. рата био највиши часник и старешина села. Биран је на две године а мандат му је могао бити неограничен што је зависило од способности и правилности кмета. Берали су га пунолетни мушкарци тајним гласањем (између два рата) тј. домаћини кућа на Састанку дизањем руку (пре I св. рата). Страначке борбе за власт и онраче политнзовале су статус кмета. Некада је за кмета могао доћи и сиромашан човек, паметан, поштован и правичан, али се између два светска ра-

13