Zbornik radova

Постоји веровање да кад човек. умре, три дана после његове смрти, Ваволи долазе на његов гроб и покушавају да га подигиу, дувајући у њега. Ако ушеју да га надувају као мешину он ће се повампирити. Ако не успеју човек остаје у гробу. Постоји и једна прича о томе. Y јвдном месху живели су богаташ и сиромах. Сиромах је често од богаташа тражио позајмицу, коју ннкад није могао да му врати. Једног дана од упиха богаташа на који начин да му се одужи за све што му је овај учинио. Богаташ му на то одговори: „Кад ја будем умро, желим да дођеш на мој гроб и чуваш га три ноћи, како ме ђаволи ие би одвели”. Снромах му обећа да ће то учинити. Кад је после неколико година богаташ умро, сиромах дође на његов гроб и седе да га чува. Прве две вечери ништа се не деси. Дође треће вече. Y неко доба ти наиђе неки војник и упита сиромаха да ли може ху преноћити. Сиромах му рече да може. Бојник онда поче тражити место на које би легао, кад угледа брежуљак, на ком је био сахрањен богаташ. Њему се свиде брежчић и он леже на гроб и заспа. После извеоног времена, чу се одјеном нека музика, граја, цика, вика. Сиромах се уплаши и брже боље сакри иза неког дрвета, и одатле стаде посматрати шта ће се деоити. Тада на гроб дођоше ђаволи. Видевши оног војника како лежи на гробу, почеше га будити, гхретећи да ће ra убити, ако не сиђе одатле. Војник се не уххлаши, већ се поче противити, говарећи: „Косте ви да вас се бојим, зашто бих сишао, носите се одавде.” Увидевши да њетова претња ништа не помаже, ђаволи почеше да га моле да се склони одатле, обећавши да ће му дати шта год заж.ели. Војник пристаде и затражи да му дају онолико пара колико стане у његову чизму. Баволи пристадоше, али затралснше Јмало времена да нађу новац. За то време док су ђаволи тражили новац, војник ископа једну рупу и у њу убаци чизму, којој је претходно одсекао дно. Кад ђаволи дођоше, осуше новац у чизму. Међутим, пошто је чизма на дну била пробушена, сав новац и оде у рупу. Видевши да је чизма празна, ђаволи опет одоше да нађу још новца. Целу ноћ су ђаволи доносили новац и сипали у чизму, која се никако није пунила. Кад закукурикаше први петлови они нестадоше. Тако се војник лукавством обогати, подели паре са сиромахом, а овај одржа обећање богаташу и сачува га од ђавола. Вампир се састоји само од надувене коже, која је пуна крви. V стању је да се прехвори у шха год хоће, али се обично претвара у овна, мачку, јарца, јагње или сено. Вампир се обично „предвиђа” човеку који хреба ускоро да умре. Ако га којим случајем види већа група људи, онда ne умрехи онај који га први из те групе види. Појављује ce у глуво доба п не убнја људе, већ их само плаши, нли долази у своју кућу, где лупа посуђе и посипа земљу по кревехима. Алексић Живоратка из Суводања нам је причала, као се неки Схепан пз Дренаића повампирио, па је ноћу долазио у кућу и лупао по судовима. Кад су му откопали гроб у њему су нашли опанке, које је узео из куће. Да се мртвац «е би повампирио обично .му «а хабанима лробуше кожу глоговим хрном, јер се верује да човек коме је пробушена кожа не може да се повампири. Због хога се и смахра да данас нема вампира, јер сваки човек је бар једном у животу добио инекцију код доктора, па му је самим хим кожа пробушена.

57