Zbornik radova

Верује се да ce 40 дана пре рођења трудници отварају врата за рај и уколико умре на порођају одлази хамо. Ако се дете роди у кошуљицн она .мора да се чува као амајлија јер ће је дете похражихп у двадесетој години. Ако је не добнје умреће, а ако је доонје посхаће урокљнво („скида човека с коња”). Такође се верује да ће се дехе рођено у кошуљицн повампирити. Одмах након порођаја дете бн први пут подојила мајка а ако она нема довољно млека онда нека друга жена (помајка мајка по млеку) која би га притом дарнвала (новац, кошуљнца н сл.). Ове де породице би се ородиле и бракови између њених чланова нису били дозвољени. Обичај је да се дете првн пут задоји ,дшд овцу нлн козу” да би било здравије, познат је само у Ситарицама.” После обавезног дојења дете се најчешће прихрањивало бројиним брашно.м које би се сипекло а затим прелило заслађешш млеко.м. Месо би почпњало да једе када му изншсну зуби. Деца су се обнчно дојнла једтгу илп више година- (изузехак је Врагочаница где се сматра да не ваља дуго дојити женско дете, јер ће ra болехи глава). Ајсо жена остане трудна мора да прекине са дојењем јер јој млеко слаби. Каже се; „Брат сесхри не опрашта а сесхра прашта”, шхо значи да, ако доји женско дехе а затрудни са лгушким, девојчица ће почехи да спабн. При задњем подоју посхојао је обичај да се испече колачнћ, иробуши и ставн на дојку да би се дете преко њега подојило, при чему се каже: „Посисало мајку сад и никад внше” (Врагочаннца) нли: „Снсе облок а на такин оброк” (Станина Река). Ако жена прекине са дојењем а оида поново почне, мора да дехе гтодоји преко ножа (препрега) да не бн било урокљиво. За такво дете се каже „предојила га мајка”. За дехе које много плаче сматрало се да је урочено. Да би се скинуле чинп врача.ло се: пла.мен косе дехеха би се запалио и њо.ме би се окадило дете. То нсхо би се урадило п са прамеио.м косе особе за коју се веровало да је урочила дете. Да га не би „хватали уроци” дехетове обрве би се нагаразнле; узму се 3 липове лиске и каже ce: „Y гори ти вила кликће u мог ... зове. Ја xii .мог ... не могу дати, послаћу хи три липове лиске и ... вриске”; „летеће олово” бн се угрејало, растолило, схавила једна кап у воду н њо.ме би се дете окупало. Верује се да ће дете пуно плакати и ако на бабине дође жена која је „нечиста” (има менсхруацију). Да би дехе боље опавало: испод јастука бн му се схавила слама донеха из свнњца при че.му би се три rpira рекло; „Како опавале свиње тако опавао и хи снне”; са коре дрвеха шљнве скинула бн се маховпна, запалпла и њоме би се дехе окадило; узимала се „белешка” са детета, запалила и њоме би се оно окадило. 64