Zbornik radova

мушкарац млађи). Кад улази у кућу неко од укућана баца зоб на њега нз рукавпце и каже: „Хрнсхос се роди”. А овај одговара: „Ваистину се роди”. Домаћица дренжом боцка чесницу. После свега тога домаћин у рукавидн носи зоб, баца га стоци п говори; „Хрнстос се роди”. Запш окади стоку и око штале баца пепео да врачаре не могу нашкодити стоци. Кад све то обави, домаћин се са укућанима помоли Богу, па се прекрсте и узму по пупољак дрењка, па се опет прекрсте п узму ларче срца и ххарче „бубца” од печења. Потом домаћин преломи чесннцу и дели укућанима. Онај који нађе пару сматра се да ће целе годпне бити срећан. Он затим даје пару станарици, а ова схавља новчић у оирпште да би се ~’вато бољи сир". Поред чеснице у Ситарицама су правили и два колача која су била нзнутра шупљи, да би могли да се ставе ховечету на рог. После доручка те колаче измрве, помешају са сточном храно-м и однесу стоци. Y Маиновићу по казивању Нирић Тихомира колачи за стоку се пеку за Божнћ, али се стоци дају тек за Нову годину (14. јануара). Пошто је полодшо чесницу домаћнн доноси печење. Од печења се прво одсеца десна плећка н леви оут. За вре.ме ручка домаћин гледа у плећку: каква ће година бити, како he се стока котнти, дал' ће неко у.мретн, дал’ he се неко удати пли оженити. Yjyxpo се још поред печења служе колачи, печени дулек и чај. После доручка до.маћшха скупља мрвице и ставља их у круг говорећи: „Овако станарица савијала кајмак". После доручка обично долази „положајнпк” (обично неко од ко.мшија), који улазећи у кућу каже: „Помоз’ бог, Хрнстос се роди”, а додха-Iоин му одговара: „Ваистину се роди”. Затпм положајник узима од до.маћика мали троножац и седа крај огњишта да чара ватру. Онда му домаћица на главу ставл>а ~п, г бер”, ла би јој кајмак био дебео кб губер, а у руке му даје парче бадњака да њиле чара ватру. Положајник док чара ватру говорп: „Колико варница тол!lко среће и весеља, толико оваца, свиња и говеда”. Затим домаћнца даје положајнику дар, обично чарапе. Положајннк док иде нечијој кућн мора да пази да уз пут несретне неког другог положајника. На Божић укућани не иду ннко.ме у госхе, јер се смахра да ће иеле ходине битх! ван куће. Такође «а Божић не ваља ни спаватн, јер се верује да he бити поспан целе ходпне. После ручка домаћица ставља конопац у крух, и у њеха баца храну (зоб) живини, да би живину заштитила од птица храбљивица. На Божић се схока „’вата у јарам” и иде се у обилазак хшања или се отпочне било какав посао. Али се на Божић „не вабе” кокоши xi свнње. Док се „не једе” не треба узимати метлу у руке, да не би било змија. Ако xia Божић има снеха укућани узимају по хрудву онеха и бадају на таван ховорећи; „Бежи врућице ево студенице”. Од Божића се за Нову ходину оставља хлава од печенице, а лева плећка се оставља за Бохојављење. Од Божића до Крстовдана се мрси. После Крстовдана је Богојављење, хох дана се нде у цркву по свету водицу која може да се чува и упохребљава се само кад је неко болесхан. За Нову годину (14. 01.) се спрема проја која се шара са хранчидсш дренка од Божића. А за ручак се служп и хлава од божићне печенице. Нова ходхша се у «ароду зове и „Мали Божић”.