Zbornik radova

Први човек који почиње жетву је „прожињало". На њиву је долазно око три сата, ујутро. После њега долазила је његова девојка илн вереница. За време рада она је била поред њега. „Обично су те девојке биле газдинске девојке, а не из сиромашних кућа”. На жетвн су сви учествовали, млади и старн, и жене и деца н момци и девојке. Старији људи ,од педесет до шездесет година правили су ужад, и њима су везивали сношве. Кад се сакупе сви жетеоцн домаћин око десет часова одреди њнх десеторо до петнаесторо да сакупе руковеди. Руковеди се стављају на на ужад п везују деца која иду за жетеоцима. Снопови којн су везанн одиосе се на врх брда, а после се носе домаћину. Од свих жетелаца домаћнн одабира оне којн умеју да садену, оне којн су мало јачи и оне који умеју да „забаце”, добро да раде вила.ма, рогуљама. Снопље се подиже на кладње. Ако газда има две-три њиве онда се те кладње хгревлаче у друге њиве и збијају се. Те кладње најчешћс су се преносlше воловским коли.ма. На жетви је задатак пожињалаца бно да засеца пшешгцу и одређује правац рада. Он и његова девојка засецали су један метар у пшрину. За време жетве домаћин је за жетеоце спре.мао ужину, ручак и вечеру. Од јела кували су боранпју, пасуљ, купус, млеко. Јело су доносиле редаре у земљаним лонцима на обрамици. Храна се постављала на ледину у хладовину. На ручак их је псзивао газда те жетве. Јело се дрвеним кашикалш и то сви из једног лонца. На жетву се доноснла и ужина, а понекад чак и мало меса. „Онај ко је био сиромашеији сналазио се како је знао и умео”. На жетви се клало и по 6 јагњади док оу сиромашни позивали око двадесет жетелаца и обично су клали једно јагње. За ужину се правила такозвана цицвара и „то је био мелем за жетву, за старије кадар од којнх 55—60 година.” Ужина је обично почншала око 14 сати. ЈБуди су у овим крајевима изузехно ценили цицвару. Онде где се она није правила сматрало се да то није права жетва. Цицвара се правила од пројиног брашна и кајмака. Наднице за жетеоце износиле су по два гроша за сваког. На жетbii су постојали људи који су делили ракију. Музика је долазила на жетву око 11 сатк. Њу су богатији плаћалп новцем а сиромашни пшеницом. Они су такође ужинали на пољу са жетеоцпма. Ужине су доносиле редаре. Уколико су оне закасниле са доношењем ужине девојке које су учествовале на жетви су певале: „Колика је ова њнва дуга до луга, ваздан жесмо и пожесмо ме.ма ужине. Ужињара брдом шеће те руже бере, а пуста јој ружа бпла тсам јој ужнна. Кога ћемо да пошаЛ)емо да јој помогне. Да пош’љемо до.маћина

90