Zbornik radova

MECO Посек (брав) се обично клао у позну јесен. Од меса су се сушиле: шунке (пршут) које су се секле на танке кришке (вешалице), сланина која се секла у каишеве, кости, кичмењача (месо из кичме) са ребрима. Месо се сушило изнад огњншта (на веригама) или на тавану. У Арсићима (Вујнновача) месо се солнло 4-5 дана у фамилији Бебић (Вујиновача) суво месо и сланина би се осолили и стављали да остоје у наћвама 3 дана. После тога месо би се остављало изнад огњишта 2-3 дана. У Бебићима (Ребељ) глава се држала у пресолу у земљаном ћупу или чабру н чувала се за пол>ске радове. Ако би се месо клало лети, користило би се само један дан. У случају да се месо не потроши чувало се од кварења у бунару (изнад површине воде), а од мува се чувало тако што би се прекрило крпом и на њу би се стављала „жара”. У породици Бебић (Ребед>) се још стављао пепео. Маст се топнла и у бакреним котловима. У породици Бебић-Ребељ, маст се топила у тученим шерпама (троножицама) запремине 20-40 кг. Маст је нстопљена кад се умири и ситно шапори, кад нестане пене, а може и руком да се провери (Бебић - Ребељ). У Арсићима - Вујиновача знак да је маст готова био је када се чварци уситне или када се умање мехурићи-пена. Чварци су се цедили тако што би се ставили у ланену крпу и стезали између две дашчице. У породици Бранковић - Мијачи чварци су се цедили у крпн која се савијала у облику фишека. Кад се фишек напуну горња страна се веже канапом, крпа се ставља на дашчицу и преко крпе се прелази оклагијом све док маст цури. ПИЋА Од жестоких пића пекла се једино ракија иививовица. Поступак прављења ракије (по казивању Марковић Браннслава-Вујиновача) је следећи: када се шљива покупи стави се у кацу и остави да стоји 20-30 дана све док не проврн; ракнја Се пекла у казанима тзв. „чучавцима"; кула чучавца била је бакрена, а табарка је била дрвена; капак који се стављао на казан био је од дрвета н имао је рукавац којн је улазно у лулу; капак се облагао комином да пара не бн одисала; под чучавцем је била довољна и мала ватра за печење ракије; чучавац се налазио у качарп у којој су се држале каце са цибром. Првих пола киле ракије звало се првенац, била је много јака (40-50 гради) и мешала се са касније добнјеном ракијом или се користила као лек. Први лампек ракије имао је јачнну 10 градп. За славу (по казивању Јовановнћа Радисава-Вујиновача) се обавезно износила ракија „долија” у коју се ставља шећер, ораси, суве шљиве и јабука. Ракија се nnje из земљаног чанка. Ракија и шећер се стално долнвају (зато се и зове „долнја”) и ова се служи прва. Након тога се стално служи врућа ракија. У изузетним приликама пило се вино. Праве кафе ннје бнло. Замена кафе се правпла од соје н прженог јечма. Они су се лупали у каменој ступи помоћу гвозденог тучка (Бебпћ-Ребељ). Кафа се такође правила и од пржене пшенице у сачу која се туцала у ступи а затим кувала (Петровић-Мијач). Пио се и чај који се по потреби сладно. Чај се правио од цвећа, липе, глога, хајдучице, шипурка. . . ИСХРАНА ЗА СЛАВУ Слава је обавезан црквени празник на овом подручју. Што се тиче славске исхране, одређенп обичај и храна су обавезни и заступљени су у свим фамилијама овог краја. На трпезу је обавезно изношен славски колач, међутим његов изглед, као и број славских колача нису исти у свнм породицама. Сваки крсни хлеб је имао 5 слова. Он се први ломи и ломили су ra домаћин и човек до „долибаше”. У породици Давпдовпћ (Мијачи) крсни хлеб је око средњег слова имао босиљак и ломио га је домаћин. Бебићп (ребељ) су крсни колач правилн тако