Zbornik radova

што су га украшавали са кружићима и птичицама, а пре печења се око слова забадао босиљак. Поповићи (Вујиновача) правнли су 2 крсна хлеба и пекли га под сачом. Ти хлебови су украшени тестом, на свих 5 слова се стављао оосиљак и пекли су се у жару, без листова. У Поповићима (Мијачи) правила су се 2 крсна хлеба за 2 дана славе. На средње слово стављао се босиљак и слово се љуоило. Давидовићи нз Мијача правили су један славски колач, а на остале сомуне се стављало по једно слово. По казнвању Радмиле Ранковић из МиЈача у њнховој породици се правио један крсни хлеб искључиво са кукурузним квасцем. На руоу крсног хлеба правиле су се плетенице, као и око сваког слова. На средње слово je бно босиљак и коцка шећера. Крсни хлеб се наслањао на друга два хлеоа којп нису крсни, али су се разликовали од обичних сомуна. Несторовићи из Ребеља правичи cv трн крсна хлеба који су се украшавали словима, а на средње слово стављао се босиљак. По казивању Вуковић Анке из Вујиноваче крсни хлеб нијс оио округао, већ у облику крста са 5 слова. Марковићи (Вујиновача) правили су 2 крсна хлеба и на свако слово стављао се босиљак. Код породице Бебић, крсни хлеб, на ком се на средње слово стављао босиљак, белио се брашном. Код Петровића из Мијача постојао је један крсни хлеб и 2 на које се он наслањао. Босиљак ie стављан на свих 5 слова и хлеб је сечен напола, а десни део хлеба се стављао у сито. У Арсићима (Вујиновача) крсни хлеб се пече дан уочи славе. Шарао се са плетеницама и стављало се 5 слова. На остале сомуне стављало се по једно слово. Крсни колач се пекао у фуруни заједно са осталим хлебовима. За славу се обавезно правила панаија (жито) која се носила у цркву. Тргтеза за славу се разликовала међу породицама, а и у самим породнцама, у зависности да ли је слава посна или мрсна. у породици Арсић (Вујиновача) за мрсну славу су се износили. сир и кајмак, паприкаш од џигерица, пилећа чорба, кувано и печено месо и колачи. Уколико је слава посна уместо меса се служила риба н сарма. Риба се пржила у шпорету. t у породици Хаџић (Ребељ) се износила; гибаница, пилећа супа, сарма, месо (кувано или печено) и колачи. Код Бебића (Ребељ), за мрсну славу се износило; сир и кајмак, супа, паприкаш - „сарма” од џигерице, меса, гибаница са сиром, печено или кувано месо, патишпање. Уочи славе се клао посек. По казивању Јованке Давидовић (Мијачи), за славу се износила. попара, кромпир (Ђувеч), пасуљ, сарма, посни пиринач. Ако је слава мрсна кувало се и месо. Код Несторовића из Ребеља редослед је био следећи; сир, кајмак, паприкаш од свежег свињског меса, купус са прокулама (ситно исецкано месо са тестом), кувано месо и ванилице (суви колачи). Ванилице су се правиле од брашна помоћу сечкице. Она је служила да се направи облик колача. Ако није било сечкице кроистила се чашица од ракије. По казивању Виде Поповић из Мијача за мрсну славу су се правили. хлео и сол, сир и кајмак, чорба, сарма, слатки пиринач (укува се у води, сипа се млеко и шећер), кувано месо, печено месо и потишпањ. Уколико је слава била посна служила би се риба, кромпир зејтин, лук и кисели лист). Код Вуковића из Вујиноваче на славу се редовно износило. качамак сарма, пасуљ и купус. Јело се из земљаних ћаса са дрвеним кашикама. Од слаткиша су се правили слатки колачи, гибаница, ванилице и салашњаци (колачи од сала). У Бебићима из Вујиноваче за мрсну славу се износило: супа, кувани кромпир, салата, паприка и кувано месо. Уколико је слава посна једе се риба, сарма, кромпир, бели пасуљ. . . За славу је служена ракија вареница (мека ракија). Дооијд се тако што се шљива стави у каие и кува. Јачина ракије је од 8-9 гради. Од колача су прављене ванилице и обланде. По казивању Давидовић Негосаве за посну трпезу се износило. паприка и купус, рендане роткве, рибља чорба, пржена риба, сарма са пиринчем, кромпи-