Zbornik radova

После завршеног теренског уследио је кабинетски рад.Он се састојао у изради оригинала размере 1 : 5 000. По изради оригинала извршена је актуелизација топографске карте 1:25000. Садржај карте I : 25 000 допуњен је на основу анализе аеро - фото снимака и већ урађеног оригинала на коме се нашло све што су групе уцртале, прикупиле на терену. Уз помоћ аерофото снимака дешифровани су елементи садржаја и сравњивани са садржајем карте. На снимцима су маркирани сви објекти који се нису могли са сигурношћу идентификовати. Сам метод актуелизације подрезумева брисање са карте оних објеката, сувоземних комуникација, водова, елемената рељефа, тла, вегетације и хидрографије који више не постоје и уношење нових. То значи израду (допуну) карте на основу тренутногстања подручја. По актуелизацији извршена је топографска процена подручја ради лакшег увида у обим промена Резултати и дискусија Обиласком терена на карти су унети сви елементи садржаја карте: нови путеви, измењени речни токови, нови објекти, а доцртавани су и новонастали делови већ постојећих објеката. Период од 24 године је мали да би дошло до неких већих промена У рељефу, изузев ако то није изазвао човек (израдом нових путева, пробијањем тунела, итд). Како таквих промена на подручју Дивчибара није било, то је и прва оригинал карта урађена као план размере 1 : 5 000 на ком су нанети само објекти, комуникације и хидрографија (прилог 1 ”актуелизована карта Дивчибара”).3а потребе Зборника 1:10000 Вегетација је у сличном односу као и рељеф, јер се појас нашег истраживања односио само на подручје урбаног дела Дивчибара. Још 1969. године на овом подручју није било шума изузев парка и појединачног дрвећа. До промена у вегетацији дошло је само на подручју ливада и пашњака које су смањене изградњом стамбених објеката. Обим промена утврђен је на основу топографске процене терена за 1969 и 1993. годину. Упоредивши број објеката из 1969 и 1993. године може се видети да јетај број увећан за 74 %, тј. да број објеката из 1969. године износи 1/4 данашњег броја објеката (прилог 2 и 3). Новоизграђени објекти су углавном викендице чији начин изградње и честина јављања прилично варира. Највећа концентрација викендица, у облику насеља, налази се на подручју Стражаре. То је уједно и подручје где је обим промена и најизразитији. Такође, издвајају се подручја Црног врха и тзв. Београдско насеље. У целини, сва постојећа насеља су увећана и проширена. Велики број објеката је реновиран и дограђен. Ту се пре свега мисли на хотеле и одмаралишта. У њнховој околини је изграђен ланац услужних објеката.