Zbornik radova

Подину горњекредних творевина мине јурски седименти представљени титонским слојевитим и банковитим кречњацима са дидерасима који се наслањају на лијаске кречњаке са танким прослојцима лапорца (1-4 цм). Тријаске творевине су представљене са две серије: мегалодонски кречњацима и кременастим доломитима горњег Тријаса и вулканогено седиментном серијом средњег Тријаса представљеном дацитима и рожнацима. Тектоника Истраживано подручје и његова околина припадају Кучкој краљушти (Б. Симић, 3. Бешић). Одликују се веома компликованом тектоником, карактеристичном за фацију флиша са бројним пликативним облицима. Од крупнијих наборних структура треба издвојити антиклиналу Осојника која је јужно од Капе Морачке преврнута, док се јужно од Осојника продужава као нормална антиклинала. На њеним крилима јављају се бројни секундарни облици. У изузетно убраној флишној серији могу се издвојити и мање секундарне краљушти (јужно од Бодигуза). Интензивно убирање имало је за последицу и стварање бројних разломних облика, средњих димензија, представљених углавном локалним раседима динарског правца пружања и изузетно бројним дијаклазама. Дијаклазе имају доста неуређенији распоред од раседа али се може рећи да, иако нису вршена систематска испитивања, генерално прате правац пружања раседа. Оваква тектонска предиспозиција као и повољан литолошки састав отварају могућност за настанак спелеолошких објеката знатне дубине. Генеза крашког процеса на истраживаном подрумју Са повлачењем мора, крајем турона, исталожени седименти бивају захваћени последњим ударима алписке орогенезе. Флишне творевине Јако испуцале и убране представљају захвалну подлогу за развој крашке ерозије. Период доминације флувијалне над крашком ерозијом је вероватно изостао, на шта указује и потпуно одсуство флувијалног палеорељефа. Интензивна карстификација резултира стварањем рељефа својственог карсту. На површини вероватно доминирају вртаче и увале али се истовремено одвија и подземна карстификација. Ерозивна база се највероватннје мењала веома брзо на шта указује потпуно одсуство хоризонталних канала. Ову предпоставку није могуће потврдити због релативно мале дубине истражених јама. Током плеистоцена ово подручје бивазахваћено глацијацијом којасе одвија у две фазе: старија која одговара риској глацијацији у Алпима, и млађа која одговара вирмској глацијацији. Ледници, који се углавном формирају у крашким увалама и већим вртачама своји.м кретањем интензивно мењају рељеф, стварајући велики број циркова и валова. Удолина

95