Zbornik radova

УВОД Меркур је Сунцу најближа планета и друга најмања планета Сунчевог система - одмах после Плутона. Он кружи око Сунца на средњем растојању од 57,9 милиона километара просечном брзином 47,9 km/s. Око Сунца револуира за 88 дана, док се око своје осе окрене за 59 дана. Његова елиптична орбита је нагнута у односу на раван еклиптике за 7°, и као таква је продире у две тачке. Те две тачке су заправо положаји када се Меркур може наћн тачно на правцу Сунце - Земља, и тада долази до његовог транзпта преко Сунчевог дпска. За време транзпта, Меркур се види као тамна тачка прнвндног пречника од око 12” која прелазн преко Сунчевог диска. Астрономска група Друштва нстраживача "Владимир Мандпћ - Манда” је 7. маја 2003. године са Видрачког брда у Ваљеву посматрала транзит Меркура. Посматрање, тј. његове припреме су почеле у 05 сати UT, а присуствовали су: Бојан Беседник, Иван Ранковић, Бојана Петровић, Милица Анђелић, Александар Радовановић, Ђорђе Матић, Иван Милић и Јанко Мпћић. Посматрало се са инструментом рефрактором 700mm, окулара 20mm. Транзит Меркура ннје свакидашња појава, већ се она дешава 13, 14 пута у сто година. Претнодни пут смо имали прилпке да је видимо 15. новембра 1999. године, а следећег пута то ће бити тек 8. новембра 2006. године.

МЕТОДА Као што је речено, Меркурова привидна величина је око 12” што је приблпжна величина веће Сунчеве пеге, тако да се он није могао уочнтн голим оком, већ је посматран на окуларној пројекцијп. Слика Сунчевог дпска је, као и код посматрања пега, пројектована на бели заклон на растојању од око 30 центиметара од окулара. Сваки од посматрача је на петнаест минута уцртавао положај Меркура, а посебно су утврђена времена контаката (положајп Меркуровог диска у којима он тангира Сунчев дпск споља, затим п изнутра - код уласка и - обрнутим редоследом код шласка).

Зборник радова

20

Број 16