Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

Ш.

Да је такво решење умесно, нека послужи и следеће разлагање.

На скупу немачких архитекта и инжињера 1868. г. у Хамбургу, указано је на велики значај и вредност же= лезница са уским колосеком, и од то доба почиње пи у корист тога колосека.

Године 1870. у британском удружењу у Ливерпулу изјављује Ферли, да сваки цол, који се додаје у ширини "колосека, преко мере неопходно потребне за саобраћај,“ повећава трошкове за грађење,а уједно и однос између мртвог терета и трошкова за превоз путника, те изискује скупље тарифе и смањује корисно дејство железнице. У Уједињеним сев, амер. државамајош 1871. год. законодавни одбор, у својем извешћу препоручује уски колосек, пошто се његовом применом трошкови за грађење могу свести на половину, без штетног дејства 54 савлађивање саобраћаја

Већ године 1890. од свију на свету постојећих железница, било је 149/ или око у; укупне дужине са уским колосеком, и то кратких и дугачких, за специјалне потребе и за вршење јавног саобраћаја.

По приходу има их које достику и суму од 90 000 дин. по километру годишње,

Ж

По ширини колосека има Уста железница на 50 разних врсти,

Да би се ово шаренило избегло, и што већа једнобразност постигла, Удружење Немачких „Њелезничких Управа препоручује ширину колосека од 1:00 и од 0:75 метра.