Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

У Пруској, законом од 28. јула 1892. године, и упутством министра јавних грађевина од 19|Х1 1892. тод, о његовој примени, прописују се услови за грађење железница са машинском вучом, са олосеком од 1'00, 0:70 и 0:60 метра. Е

У Мекленбургу начелно дозвољено је грађење малих железница само са колосеком од 0:60 метра.

У Савсонској у велико су у примени железнице са волосеком од 0:15 м. |

У новије доба и у другим немачким државама опажа, се покрет у корист колосека од 0:75 п 0:60 м.

у Француској законом од 1880. год. разликују се железнице само по томе, да ли на исте могу прелазити возна средства са главних пруга, или не могу) а о ширини колосека ништа се не одређује. По техничким условима међутим, предвиђен је колосек од 1'00 и од 075 м. Но законом од 1891. та је одредба измењена, и 408вољава се, поред нормалног колосека, још само употреба колосека од 1'00 и од 0:60 м. — иу последње време нарочито је у примени овај последњи, за секундарне и за стратегиске железнице. |

У Аустрији је у примена само колосек од 0:16 м.

у Угарској има их са 1:00. 095, 0:80, 0:79, 0'76, 0:75 и 0:60 м. И

У Русији према закону од 9. јуна 1892. тод. за све жлезнице, на које не могу прелазити кола са главних пруга, утврђена је ширина колосека од 0:60м.

У Боливији су железнице колосека 0:76 м. у великој дужини. 5

У Тонгвингу за извршену и предвиђену мрежу железница усвојен је колосек од 0:60 м.

У Африци примењен је колосек од 0:75 и 0:76 м.

Ж

На интернационалним железничким конгресима, између осталог, донети су овакви закључци:

1885. први конгрес препоручује употребу уског колосека за секундарне линије, јер се њоме постиже уштеда шри грађењу и у саобраћају, каква није могућна код нор= малног колосека; препоручује, да се као оплти усвоје

- „ =