Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

5

I

Од примитивне до научне земљорадње

Рођена од човекове потребе да ствара своје жпвотне намирнице, земљорадња је иајстарије занимање. Али ипак је млађа од лова, и представља један прилично висок ступањ културе. И саме жнвотиње живе од лова и од прибирања готових производа: хватају и једу друге слабије животиње, или беру плодове које даје прнрода. Али није била мала ствар доћп на мисао да се плодови које производи сама земља множе, и да се обрађнвањем земље стварају, најнре све намнрнице нужне за човекову исхрану, затим средства за израду одела, кућа, намештаја, украса, и т. д, Земљорадња долази после сточарства које се задовољава неговањем домаћих животиња и њиховим искоришћавањем. 4

У извесном погледу, земљорадња превазилази чак п послове који су се показали после ње. као што су занати, индустрија, наука, уметност. Од ових људскнх делатности једино земљорадња ствара живу материју, преображава природне неорганске, мртве материје које леже у земљн у органске, живе, хранљиве и непосредно корисне материје. Док остале радиности чекају све од земљорадње, ова у својим сопственим недрима носи изворе живота, Једна земљорадничка земља је зацело на нижем степену цивилизације и у многоме зависи од других, али не може никад умрети од глади, што се може десити једној индустриској земљи, ма како цивилизована била. И док земљорадња може или је бар дуго могла опстати без индустрије, дотле нема