Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

индустрије ако земљорадња не пружи сировине за фабрике и храну за становнике. Једно зрно, бачено у земљу, даје десет, педесет и сто зрна. Индустрија, дакле, само прерађује, док земљорадња стваро нове сировине.

Снага земљорадње није без граница, и један земљораднички народ као наш не може мирно спавати у својој срећи. Земља се оплођује само уз припомоћ једне природне снаге која нам није дата увек. То је сунцв. Помоћ сунца чини землљрадњу јачом од свих других грана, јер је оспособљава да ствара нове сировине; али је то чини и зависном од сезона, јер сунце нас греје са.чо у једно доба године. На тај начин је сељакова производња ограничена, и сви напори науке и индустрије су потребни да се увећа његОва способност стварања: да се усаврше начини обраде, да се исцрпљена земља обнови, да се закони модерне трговине и индустрије примене на земљорадњу. Ова најстарија грана човекове привреде развијала се врло споро. Све до пре једно стотину година, земља се обрађивала иеобичио просто, скоро као у првпм вековима људске културе. У нашим неким покрајинама, ради се данас као што се радило пре пет стотина година. До скора, земљорадник је поступао као што чини сточар : кад се земља испосни, он прелази на другу, а ову оставља да се одмара, да се угарује. То се може радити онде где је насеље мало и где на једног становника долазп много земље. Али чим наступа већа насељеност, сва се земља мора обрађивати, јер треба више хране. Зато се земљиште не опоравља одмором, т. зв. угаром, већ