Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

9

крепила земља, ово ђубре се зове хвмиско или трговачко ђубре. Помоћу њега враћају се земљи свп елементи узети жетвом, а не само поједини, као са сточним ђубретом. Осим тога, хемиског ђубрета можемо имати у изобиљу, јер се оно пропзводи од камења или се извлачи из ваздуха (азот), чији су изворп непресушни. Вештачко ђубре почело се производити најпре у Енглеској, око 1840. год. Захваљујући њему, једна њива се 80 година могла засејавати житом, и све жетве су биле одличне. Самб једна једина жетва није дала максимум приноса. Примећпвало се чак да добро нађубреној земљи не смета ни суша, јер влага се губи само на дубпнп од 20 —25 см., не даље. Вештачко ђубре је дакле потпуно заменило сточно. Није га сасвпм истисло, јер сточно ђубре је још потребно да бп се створио хумус, због извесних микроба који су потребни биљкама.

У почетку се азотна храна узимала једино од шалитре коју смо добијали из јужно-америчке државе Чили. Како су шалитрина поља ограничена, мислило се да ће је бити за 20 —30 година, па ће се после опет оскудевати. Алшсеу међувремену не само открили нови извори шалитре, већ се пронашао начин да се азот узима из ваздуха, да се ваздух претвара у чилску шалитру. Чак и код нас постоји једна творница азота пз ваздуха.

Вештачко ђубре има, према томе, неколико важних преимућстава над сточним: извори вештачког ђубрета су неисцрпни; не морају се једном земљишту давати сви састојци, као са сточним ђубретом, већ само они којнх нема довољно; ово