Zemunski glasnik

један тажншт.и имађаше две ккерк, и као што не имађаше мушког подмладка, уда кћер своју старију за једног момка и пусти га себи у кућу. 8ег испочетка добро живише са тастом и пуницом; но после почеше се свађати и почне тас.т зета из своје куће напоље терати. Овако у свађи живише неко време , и зет видећи, да неће моћи даље остати у кући тастовљевој , почне му иретити, да не ће пре из куке изиђи, док их све не покоље. Таст отиде сеоским кметовима, и рекне им: како зет прети, и замоли их, да га затворе. Но кметови нехтедоше то учинити, будући да их зет његов више иути у бирцузу вином појише. Пре три недеље посвађа се он опет са тастом и пуницом и онако љутит отиде у бирцуз, и ту је до неко доба ноћи пир са још три граничара. Изишавши из бирцуза, отиде са она три граничара тастовљевој кући. Дврјици од њих рекне да уђу у гаталу , где му таст спаваше, па да га заговарају и да му недају из штале напоље изићи, а он еа оним трећим уђе у кујну, и будући да је соба закључана била, иочне лупати да му отворе. Жена његова чујући глае његов , ђипи из кревета да му отвори , но чим она врата отвори, он је удари ножем и трбу јрј распори. Она врисне и он видећи да је жепу_ у. место пунице ударио ножем, полети на пуницу и на два је места у трбу убоде, а његов друг шогорицу — млађу се-стру жене његове — удари ножем у трбу. жена је његова после неколико сахати и умрла, а пуница и гаогорица осташе живе. Таст чујући дреку, почне ићи да види шта је у кући, но она два граничара недадоше му. Учинивши то крвно дело, утекне у Орбију, и нису га до данас још ухватили. Она три граничара, који му помогаше при том крвном делу, похватани су и одведени у затвор у Митровицу. Кметове су све збацили, што га нису затворили, кад је таст тужио био. Још нам и то оданде јављају, да је познати лопов Радован Филиповић који целрј околини страх задавао уељед добивши рана, умро у болниЦи митровачкој. — Из Београда јављају нам за беседу, коју давагае тамогање певачко друштво други дан божића. Оветли кнез не дође на њу, но иначе беше многа света, и друштво задовољи га са својом вегатином. Нага известитељ рече, да је г. Кујуиџић држао том приликом историјско предавање, у ком су неки приметили, да је говорник под тим видом данашње

стањеу Орбији критично изложио. Г. Јован Драгашевић получио је стеиен штабног капетана. Ваљда ће одсад престати не прилике, којима бе* ше ваљани и заслужни тај муж у последње време изложен био. — Као што јављају неком пештанском листу из Беча, крајиничко веће у војеном министарству у Бечу решилоје, да војничка крајина и даље има постојати. Неке ће само мале измене бити у закону о куповању непокретних добара. Подмаршал Габленц предложио је, да се Јевреји могу настанити и куће и земље притежати у граници, који је предлог усвојен. —- У Среду, трећи дан божића, отворио се у Загребу сабор троједне краљевине. Отворио га је Теодор Ђорђевић као претседник по годинама. Кад су се саборници вратили са благодарења у цркви, куд су отишли били по отварању сабора, наименује нретседник сјајну депутацију да иде по банског намесника барона Рауха. Барон Раух рече депутацији , да жали што неможе сабор у име краљево отворити, јер нису још стигла краљевска иисма из Беча. Пред саборском двораном стајаше кумианија унарађених регулагаа. Ђардинал Хаулик и Штросмајер пе присуствовагае при отварању сабора. — Овнх дана убио се у Загребу један одлични грађанин ЛајценФелд. Био је веома поштен и популаран човек. Али зато што се убио, духовништво недаде да се сахрани у гробљу, нити да га свештеник опоје и да звона звоне. Он не имађагае од својих никога код себе, с тога се прихвате пријатељи његови да га укопају. Свет га је здраво поштовао и волео, на им је било криво, да таквог човека тако сахране. 0 тога оду самоме кардиналу Хаулику , да га моле за свештеника и за звона, но и он их одбије , а допусги им само, да га у гробљу сахране, јер као самоубица по њиховрј иамети неби смео доћи у земљу, коју су они посветили. Шта су знали радити, него нристаше и на то. Света је било ваљда до 5000. Кад на гробље дођоше, истаче се један попа, на рече : „Овај човек незаслужује, да се овде сахрани!" Варошки капетан опомене га, да не дражи и онако озлојеђену светину. Али то му не бепте доста, док се светина не диже. И ту се бацаше блатом на

њега, ртжише га свакојако , ћушаше га и издераше му хаљине. Кад су се у варош вратили, полупали су прозоре на парохијском дому, иа и сам кардинал морао је затворити капију од двора свога, јер се бојао да га неће расдражен свет напасти. ■— Ми смо већ јавили како је владика Кнежевић , који у „рајхсрату" седи, добио адресу неновеЈзења са свога недостојног владања. Тиме га више далматинских општина почастигае, јер одпаде од народне странке, јер изневери народ. Сада је добио и од вароши Заре. — У Галицији и у многим крајевима Угарске бесни марвена куга. — Из Беча пишу ово о предавању тела максимилијанова адмиралу ТегетхоФу у Веракруцу: 26. Нов. у 3 сахата после подне стигло је амо тело царево уз велику пратњу каваљерије. Командант чете донео је запечаћењ пакет у којем кључ од саидука бенте. Он је имао налог да преда кључ градоначалнику Веракругаком у руке. Тело буде у цркву донесено, а ту стајаху већ градоначелник и сви званични и грађански сталежи на окопу. После је свет морао изаћи из цркве, стража се постави на врата, и нико ко не бенте позват не могагае ући у нутра. За тим јаве Тегетхооу, да је све спремно, да му цара предаду. И он уђе са пратњом сврјом, а сви беху у црнилу, знак дубоке жакоети. Отворе најпре један сандук од дрвета, носла други од лима. Трећи бегае од ружичнога дрвета. Кључ с којим се тај сандук отвара од сухога је злата. Кад еу га отворила, видео се Максимилијан у целој величини својрј. Био је у црно обучен, па и црне рукавице имао је на рукама. Сад запитају ТегетхоФа призна је ли он да је то цар, и хоће ли га, као такога примити; овај одговори, да јесте то цар и да га он прима. А и сваки, ко је цара за живота видео, могао га је сада познати, и ако је добио пепељасту боју, а то је обично год убалзамованих људи. За тим му нредаду кључ. Протокол при том исииту водили су тројица. Један је за мехиканску владу, други за вицеадмирала, а трећи за варогаку архиву. Протоколе потписао је вицеадмирал и његова иратња, градоначелник и сви присуствујући. После тога се разиђу, а тело остане уз пратњу у цркви. Сутра дан буде преиесено на ла!)у „Новару" и крене се морем.