Zemunski glasnik

Уђ ријског генералног консула у Босни бити наименован човек, који познаје зем.ку и народ. — Ономад у Четвртак доишо је војени брод Новара с тедом Максимилијановим у Трст. У '/ 2 10 сахати однели су тело на жељезпицу, а у 1. сахат кренуо се у Беч. На иогребној свечаности многи су страни дворови заступљени, руски, пруски, инглески и пр. Ваљада и Фраицуски двор, кога Ке засупник горке осећаје изазвати код народа том приликом. Заступник г. вароши Загреба на жалосној свечаноети, кад тело Максимилијаново донесу , бике загребачки граданачелник Фриган, а дворски саветник Мелинчевић и Јурковић заступаће Хрватску при погребу. Бечке су новине пуне описима о тој свечаности у царској престолници. — У Тулону запалила се барутана. Бише људи постадоше жртвом. — Француска послаће три виша ОФицира у Абисинију, да мотре ратне операције Инглеза. — Из Рима јављају, да је на Нову годину Француски поеланик честитао бившем краљу напуљском Фрањи. То је у толико важно, што му још никада не честиташе, од како је у Риму. — 0 Фенијским побунама не јављају више ништа инглеске новиве. Но у Дублину нашли су важне артије код јенога узапћеника. — Јављају из Беча, да је порта званично нашој влади на знање дала, да се она наоружа. Из Сарајева нам пак пишу, да је мусломанским житељима наложено , оружја њихова у добром стању држати, и да сад у Босни место три бригаде осам од редовне војске, као и више батерија олучастих топова, међу којима три брдска, има. С друге стране јављају, да Лангијевић и Чајковски долазе на Дундв— Две су ауструијске трговачке лађе пронале у турском мору, и обадвема су били господари Речани. Једна је потоиула близу Карадашке обале анадолске, друга у Дарданелима близу Цариграда. Ова је насела на стену ," и док је бродарски капетан њезин тражио помоћ у аустријског конеула у Галипољу, оплачкаше оближњп Турци ла!)у и однесоше сву рану, с којом беше иатоварена. Ово варварско дело изазваше велико огорчење европЉана у Цариграду, а порта паложила је тамошњем кајмакаму. да стнари- -

види и кривце строго да казни. Норта је дужна, да штету наКнади. — Руси у амурској зем.ви близу БладиоосТока нашди су врло богате руде злата. Кигајци су их хтоли употребити , али Руси недадоше , те се крваво иобише.

ТРГОБИНА И ОБРТНОСТ. У Беч у, 6. Јануара. (Телеграм.) Бапатска шеница (у Бечу) 88 ф . 7.50, 89 ф . 7.80, тиска 89 ф . 8.00, маџарска 86 -87 7.40. Раж (у. Бечу) 80 ф. 5.10, 81 82 ф . 5.25. Јечам еловачки (у Бечу) 71 ф . 8.50, 72 ф . 3.60, шопронски 72 ф . 3.65. Зоб (транз.) 45 ф . 2.12, 50 ф . 2.42. Нромета беше 15.000 мерова.

111 Земун, 6. Јануара. Радња са продуктима , која је кроз последња три месеца јако биЛа ироцветала, каода хоће сада да попушћа. Од чести је томе узрок, тпто су путови хрђави , а лађе још не раде. Нема ни етраних купаца , нити издашних довоза, а у продуцепта шпекулативни дух све већи постаје , што јако отешчава кумовање; они се надају бол.им ценама. Данас бележимо ове овдашње и у околини цене: Шеници 8.20—30 иешт. меров. Све околне пијаце оскудевају у издашним довозима од те робе. Наполици 4.90—5.00 при слабим довозима. Промет ове недеље једва бенте 1500 мерова. Јечму 2.10-20 меров. Ову робу нуде свуд у околини, али нема узимаоца, док лађе не почну радити. Ражи нема, зато се купује у Србији по 85—86 гроша 100 ока, где еу с тога довози јаки. Телеграм из Сиска од данас јавља, да су тамо цене због трстанске нотребе, и што у пролећу стање воде на Сави обично није поуздапшо, опет су мало скочиле. И из ИешТе имамо данас (Субота) овај телеграФични извештај : Шеница банатека 6.30—40 , српска 5.90 — 6.00 за месец март, април, мај. Кукуруз јако се тражи, а не радо се даје : 6.80—7.00. Кукуруз тражи се јако за Трст. Београд, 5. Јан. (о. д.) Нанти трговци, који са Продуктима раде, не весели су. Не могу се ни с којом радњом иохвалити, јер где ее за бој спрема, ту трговина ие процвета. Али у продуктима су губици превелики. ,,Да сам где год отишдо весеља ради н трошио из го-

товог, пег' итто сћм куггово вуну, бол>е би прошао. Не би се намучио а иеби ипак толику штету имао." рече ми ономад неки трговац. Но 92 ФоринТе куиало се у Србији вуна, а сада јој је цена у Бечу седа.и Десет и пеколк > ф )ј)инти, и пико и не пита. Многб бо.ве не етоји пи са осталим продуктима на горњим пијацама, особито са шљивама. Ако и није по Трговину то је по земљу била добра и иривредна ова прошла 1867. год. Свега је било доста и добре цеие, иремда их од чести напти трговци својом штетом ;• нлатише. За неКе нроизводе. за којз до скоро нико ни марио није, од неколко година Србија леие паре добија. Само шљиве да помињем, које већ знатпу Конкуренцију чине босанскима на европском тржинтту. А шта да рекнем за свилу срнску? У нрошлој години пазарисмо 92.000 дуката од свилених буба и семена од свилених буба. Где овакови бројеви говоре ту доиста има берићета и привредног наиретка. Смедрево, 5. Јан. (т. д.) Јаки промет, 130.000 ока, и јаки довози. Цена житу 115 — 118 гр., јечму 60 до 65 гр., кукурузу 60—64 гр., ражи 65 -70 гр. 100 ока. Морава јако долази, прелива обалу. Бише дана беше прекинут саобраштај с Пожаревцем, и телеграФ беше онттећеН, тако да смо деиеше с поштом слали. Сад је све оиет у своме реду. — Чује се, да ће се жељезничка пруга Цакањ-Загреб и Хатван-Мишколц државии.ч трошком градити. За сваку миљу одређено је 360.000 Фр. Пруга од Цакања до Загреба дугачка је 13.25 миља, а од Хатвана до Мишколца 15.25 миља. И с. Петерречку пругу извидиће се како време буде допустидо. Бећ је дотична комисија наименована, у којој ће бити и један граничарски мајор. Осечани се иак боје, да ће тиме адфелтско-осечка жељезница остати нуста жел>а, зато посдаше свог деиутирца једног у Иешту маџарском министарству , да застуна у том питању интерес њихове вароши. Осечани вакључише 50.000 Франака уписати на угарско-жељезнички зајам. ГроФ Петар Пејачевић 100.000, а гр. Пејачевнћ Наеички 50.000 определише на ту исту цељ.

ДЕПА НАГРАДА ОНОМЕ, који добави оие балване, птто их је вода од земунског пливалишта однеда. СтеФан Шул у Земуну.