Zemunski glasnik

120

СУДБИНА И ЦАРОКА КРУНА, Други део. 2. У републиканском стану, Шатори, топови, оружје, војници сваке врсте, трубе и бубњеви и одушевљени усклици: ура! сви иомешано и узрујано — то је стан ренубликанеки, Беше летрви дан у јутру. Трубе и бубњеви орише се. Војници с пушкама одаху по стану. На све стране видиш по неколико где се живо разговарају, неки се опет веселе, а некога видиш где стоји или хода тужгго и замишљено. Бог би знао, шта га мори : да л' љубав за угњетеном отачбином, да л' љубав за драгом или за остављеним пријатељима. Мисли свакојаке пролећу, али се све стаиају у љубави к отачбини, која само за бојом чезне. Наједан пут се указа чета републиканаца изашуме.Као грмљавина заоре се радосни усклици у стану. Одушевљено ихпоздравише. 0 четом дођоше и четири народна ђенерала: Алатора, Переца, ПорФирије Дијац и Голардо. Ове их радосно дочекаше и поздравише, али Дијаца највећма. Кад чета стиже у стан и престадоше громовити усклици „живели!" стадоше војници у круг, а Порфирије Дијац ма коњу у среди, те стаде ово војсци читати: Војници, одсудни је час приспео. Из овога, што ћу вам у име иретседника прочитати, видећете, да вас непријатељ разбојницима назива, неиријатељ, коме сте већ у 20 бојева храброст засведочили и страх задали. ? Војници! румен, што обузе ваша лица на ове речи, јасно ми говори, да непријатељ лаже и да војска ренубликанска може с поносом гледати на заставу своју под којом се бори за част и право народа и коју никада оставити неће. Војници чујте! непријатељску окружницу: Мехико 11. Окт. 1865. По грозним убиствима, која републиканци са својим вођама чине, поннаје се ова борба, која је тек сад озбиљна постала, борба између цареке силе и Јуарецове партаје. То је борба варварства с цивилизацијом. Од 18. Јуна до 7. Октобра иочинише нечувена убиства. Пролише крв наших многих јунака и великодост< ј шка. Томезлумора се доскочити и царским декретом од 3. Окт. 1805. проглашују се ти разбојници

с вођама њиховим, да су изван закона. 0 тога позивам вас, све управитеље, да обзнаните војсци, да несме више бити заробљеника. Свакога, који им под оружијем падне шака, нека одмах убију. Настаје борба на живот и смрт, борба одсуна између цивилизације и варварства. И код нас и код непријатеља је од сад: или убијај, или пусти нека те убију! Маршал-командант и шеФ Базен. Ђенерал ућута. Војници стајаху намрштени. Дијацпружи артију Алатору, па опет поче: — Војници! Ову варварску заповед не ћу ни једном речцом пропратити , јер на то се само бајонетом може и мора одговорити. Ми знамо, шта нас чека. Устајмо иротив непријатеља слободе и умримо за независност огачбине наше. Браћо и војници ! Ваше вође не ће вас никада оставити, вас и борбу за слободу, него ће вам свагда до последњег часа предњачити у боју. Хоћете ли јуначки за њима? — Уј\а Ш >сг1а! Живела слобода! смрт сгранцима! беше громки одговор. — Хвала вам војници, хвала вам у име народа и свију вођа ваших. Одсада напред! до носледњег човека, до иоследње капи крви. Сад с богом! На бојном пољу опет ћемо се видети! Војници се разиђоше по стану. У шуми на једноме брежуљку беше намештен сто. Ту иоседаше ОФицири, и веселише ее. Редом ириповедаху своју прошлост, а беше их бурних и тужних, особито од Европљана, које бог зна какве невоље одгнаше од дома. Сада се искупише са свих страна да се боре противу врага, противу непријатеља светлости и слободе. На другој страни под шатором сеђаху вође и договораху се живо, како да непријатељу доскоче, и да га утамане. Одушевлење и самопоуздање беше велико. Бог ће дати, па ће добро бити. Ускрениће слобода, одржаће се борци незини, а пашће, који се боје од ње, и који војују против ње, узурпатори и угњетачи права слободних људи.

3. Сумрак царства. У дворани царскога двора скунише се око девет сахата изјутра заступпици највеће грађанске и војничке власти мехиканске, да под претседништвом самога цара, тајну седницу држе. Ту је био министар

Лакунца, претседник министаретва, Кастело . министар сиоњашних послова, Артига министар иросвете. и Естера министар унутрашних нослова. Ту је био и Лангле, Д}Ш&] саветник, којега је Наполвр особитој мисији послао у Затим Базен, Мирамон Напослетку дође ј оји и пуковј цареве регименте Кевснхи.к-р. | Разговораху ее међу собом д<>1# _ дође Максимилијан. Он ло ћ% а.;и врло узбуђен. Морало с^ршто особито догодити. — Чини ми и и стру Лакунци нешто пресудно -п — А шта миб|§итмогло то бити ? — Ма шТ&, јер ЦШјШ признати у нас нема добра, нити %огу што трајашно у држави наћи. — Јест истина. Ствари етОје врло рђаво. а сваким даном све горе. Чини ми се, да је царсТво у петом дејству трагедије. — Ако се обистини, да ће нас Француска оставити, а еједињене државе напасти, онда ће и то ието дејство кратко бити. Ко би то миелио нре дпе године ? Ваиста неправо чиннсмо, што Јуареца нрезирасмо и мало ценисмо , као да ћемо га счетицом својевољника победити. — - То је и цар увидео, па сада сву бригу и иажњу своју обраћа војсци. Већ од неколико цедеља н$си ђенералску униФорму и пћше сабљу, па хоће да узме и врховно заповедништво над народноЈГ вЈЦЈ ском ца ее. — То не би било рђћво. Боље него, да му дволични маршал жари и пали. Ту им приступи и пуковник Кевенхилер. — Зацело треба већ предузети отсудан бој, јер ово чаркање и отезање Фанцускога маршала Базена, стало је Мехику за ове три године од какоје за царевину проглашена, већ 16.000 Мехиканаца. Све је рат прождерао, и опет нам земљиште окрњише. — Ево и Базена! Базен ејајно обучен и силним орденима украшен, отличијама глуце сујете, уђе у дворану. Јави се министрима, који га лепо одпоздраве. Ва тим зовне Кевенхилера на страну. — Јел вам познат предмет, о којем ћемо сада већати. — Није. — Ако се неварам биће бурна седница. Цар хоће да умножи војску, и да подигне нов зајам, а ја ћу морати на то одговорити, да је Француска влада тврдо одлучила за три ме-