Zemunski glasnik

177

хвакена. Ађутаттт запоеедиика ретбликанеке појске отишао је у Поозу претседпику, да му јави за поеду, а теФ -ђенерал објавио је војј 1 т,и и народу, да је њихова победа, ја је царство иало, и да је цар с '.ногим ђенералима и војском зароб1>ен: Цар, 14 ђенерала, 480 официра и 8000 војника. Позвао их је да не слушају којекаква опаДања непријатељска. Историја ће их најлраведније оценити. Борба је била јуначка, била је света и одушев.вена — за право и слободу! . . .

ШеФ-ђенерал седео је у одаји, и ово је говорио својему ађутанту да пише: Грађанину војеном миниетру! Кад смо јуче цара Максимилијана ухватили, ово је захтевао, да му се допусти: 1. „У нрвој половини месеца Марта, ја сам захвалио. Препис наћићете у архиви Ла-Кручкој. Оригинал је у претседника у Јозе Марија .Лакунце. ГБега сам молио, да то обнародује, ако би ја био законито ухваћен. 2. Ако се иште још каква жртва, нека се мојом личношћу намири. 3. Желим да се лепо поступа са пратњом мојом, која ме је кроз свако зло верно нратила." Још ми је казао да он друго ништа не жели, него да се врати из Мехике , и с тога се нада, да ћемо му дати нужну пратњу до лађе, којим ће се навести. Ја сам му одговорио, да му ништа не могу учинити, до једино, јавити влади. ■Кверетаро 4. Маја 1867. Ескобедо, 1)енеј)ал- шс-ф. — Отправите ту депешу оДмах министру. Међу тим дође Корона и јави Ескобеди да је предо Лопецу одређепе му новце.

4. II о с л е д њ и п о з д р а в. (■а кула кверета])ских вшпе се ]>епубликанске заставе. Максимилијан од како је затворен промено је три затвора. ( 1 њиме беху и маршали Ми])амон и Мејија. ^ Жалосно изгледаше та њихова ћелија. Гхмпе на свод, и беше пуста, влажна и мрачна, јер је само један прозо]) био са троструким гвожђем. .V нутра ста аху два кревета, један сто и столица, В]>ата беху тешка гвоздена.

Маршали лежаху на једноме кревету. Чињаше се као да спавају. Беху бледи и слаби обојица, а у Мејије је било још и лево око везано'. Цар је замиш.вепо ходао горе, доле. Међу тим л 1)е пуковник 1 олардо. Од владе је, проговори он цару, дошао налог, да изберете ееби браниоце, који ће вашу ствар заступати пред судом. — Пред каквим судом? запита цар упрепашћен. — Пред војеним судом. Несретни цар пребледи као крпа, и једва мало после нроговори: — Говорите ли ви у име владе? — Јест. — Онда кажите влади, да ја протестујем против свакога суда, који се не састоји из чланова оое странке. Протестујем у име народнога права иротив свакога преступа, кога вапта влада мисли учинити. Ја сам законито владао у држави, која је од већине држава припозната, и кад су је напали, бранио сам је као војник, поштено на отвореном пољу. Ако се састави такав суд, као што га ја желим, онда хоћу за заступнике ове адвокате из престолнице: Мартинеца де ла Тора, Ортеага, Палација и Баскеца, И маршали изберу те исте. Кад је Голардо изишао почну се разговарати о томе суду. Бидели су већ и сами, да је њима смрт намењена, а суд да ће се држати тек онако. Храбрише један другога и тетпише се међу собом, и проклињаху Лопеца — издајицу. Странше мисли обузеше цара. Невесело ходао је горе доле. Мислио је о лепим данима прошлости своје, који му се сада у крвавој садаптњости утопише. Сетио се рода и пријатеља, а највише своје старе мајке и миле љубовце, па им је и писмо написао. ГГослао им је последњи поздрав. (НЛСГЛВ1'В". СК 1

Д у Б А Н.

Би.т.е, које ми дуваном зовемо тпотреб.вавано је најпре за лекарију, после за украс и моду, а најиосле за трговипу и Финансију. Дуван саде, негују и иодижу милиони л>уди и тиме се хране. Дуван доноси милионе држави у касу њезину. Дуван је постао тако исто потребно биље, као и храна, Њиме растерују људи дуго време тако, да то потоњи на])аштаји нећеју моћи ни појмити.

Толико се дуван тропти поред свега тога, нтто је шкодљив. Дуван извлачи пл.увачку, и има дуван1,и'а који толико пљују, да им у соби тако изгледа, као да су сами пужеви милили. Дуван дакле изсушује, и немириши пријатно и сиречава варење у човеку. Дуванје сасвим излишна ствар, и опет је милионима људи потреба паитојош сиромашнијима. Страсие дуванџије немогу се одучити од пушења. Па немогу се ни уздржати где би требало. Један посланик турски у Берлину запалио је чибук и у самом позоришту у ложи. И полиција му је гледала кроз прсте. Но Турчин к'о Турчин, ни бриге му, па стаде одозго у партер и пл>уцкати. Е, ту му је већ полиција морала казати, даје забраздио упретстављаљу — репрезентацији — свога великог господара Султана, Он је само климно главом и промрмљо: „простото!'' Дуван и бурмут, то су заиста најчудпије навике. Сирома војник, надничар, занатлија, ловац и поштански момак пре ће се одрећи јела, пего дувана, и последњу пару даће за њега. И сами научењаци с муком га остављају, и ако зна Да га слаби, јер мисли да је пушећи лакше учити и писати. Лула је најбоље друштво. Поред ње можеш радити, шта год хоћеш. Можеш радити, мислити, ћутати разговарати се. Лула је разбибрига, Милионима је дуваи још и данас „свето биље као што га у нриви мах назипаху, као год што је ракија „животна вода." ПГпаљски калуђер Павле Роман познао је дуван г. 1496. Онга је први донео у Европу, С тога би требало, да се дуван зове Павлија, као год што би требало и Америка да се Колумбија зове. Први начин, како се путпило, биле су цигаре. После су за њих узимали различне, скупоцене луле. Женска јако.мрзе на дуван, премда већ и код њих има, које нуше. 0 ,1, пушења тамне зидови, ирозори и завесе на њима. Пушење је мпогу кућу па и миогу варопт у ирах и пепео иретворило. Има људи, који ће најбољу зем.т>у нре за дуван употребити, иего за ншеницу. Од пушења се жедпи. Иушење и ниће помраче мозак, Од п>их има миого зла, а користи пикакве. Једна госпа у Женев.и, пјжповеда ,,Демок])ит", како је мрзила дуван, да је као бесиа улетила у собу његову, кад га је видела где