Zemunski glasnik

178

пуши, ирекламу: „Пфуј, господине окужићете ми целу кућу." Веше усдлахирена, као да јој је кућу запалио. Шлецер броји међу најгоре последице свога морског пута у Петроград, што је научио пушити. И он је био тако исто јаки дуванџија, као што је био ведик повееничар. Има људи који непуше само кад спавају. Крилов, руски песник, који у својој соби иије имао астада, и који своју собу никад није чистио, сеДео је на канабету и непрестано је иушио. Како једну лулу испуши припали другу. С дуваном иде као и са енглеским еспапом. Има цигара, што се зову вирђиније, порторико, лујзијана, ораноки а никада и невидеше тих предела. Један трговац у Лондону био је оптужен с тога, што у дуван меша друго биље, па га продаје. Но он докаже суду, да у његовом дувану нема нимало права дувана. И суд га пусти здрава права. Многи научењаци умствовали су, да се и код старих налазе трагови од пушења. Проповедник Бренк, чудњак, доказује речима из Псалма: „Моји су дани прошли као дим," да је Давид пушио. У Херодоту и Страбу има неколико нејаених места, из којих се још боље може то за пушење доказати. Ми се морамо Америци захвалити за дуван. Француски посланик Никот видео је д_уван у Лисабону и послао је у Париз. Адмирал Ралиг је однео га у Енглеску. Тај је адмирал тако пушио , да је знао и тежину дима, што попуши и опкладио се за то с краљицом Јелисаветом. Он је измерио дуван , што ће пушити, па онда пепео тога дувана и онда колико је лакши пеПео од дувана толико је дим тежак. У Немачку је дуван донела енглеска помоћничка војска , коју је Јаков своме зету Фридриху кнезу пФалцком у помоћ иослао. Неки тврде да је дуван од старина. Песници песнички доказују, на још ако су дуванџије , као што је немачки несник Герстенберг. Он каже : „Да срамне лудости! Дуван, да је од Никоте!? Толико хиљада година пре ње.га пушили су богови на Олимиу. Ватра прометејова украдена је из луле' јупитерове." Папе-су својим пастирским гласом одвратиле народ од пушеп.а. Султан је дао једноме дуванџији кроз

нос протурити камиш с лулом и воДити га по улицама цариградским. Попови су проповедали против пушења, говорили су, да је то погибељ за душу , да ће сваки који пуши у пако отићи , да је пушење претеча паклене ватре и непосредно дело ђаволско. Ако је тако, онда је ђаво у целоме свету , па и деца су ђаволчићи, јер ће те многе од 13—14 год. видети, иа запалили лулу. Попови су изјављивали, да пити ракију није толики грех, колико пушити. Тако се и каже: „Оно птто у уста иде није грех, него што из уста иде." Источњаци кад пуше , пуштају дим на три стране: на уста, на нос и на уши. Петар велики, кид му је у Лондону 1698. понестало блага, допустио је Енглезима увоз дувана, и ако је народ мрзио на дуван. Тако су почели по мало и владаоци пушити. Шта више паиа Бенедикт ХШ. укино је проклетство Иноценца XII. које је на дуванџије бацио. Теј и дуван милиона стану људе, а шкодљиве су биљке за здравље и живот човечији. И опет је лула већ у такој милости код људи, да има и своје химне. Једна немачка песма каже: Кид не пхшии <амо мнло, Нскољан сам јнко: 0 тоги ии ј<' — боже -'прости! П у цркви т»ко. Па ко није чуо певати: „Луло моја сребром окована?" Колико Турчин цени лулу, показује ова песма, где се кажо како је Селим-бег Заиалмо лулу 11ољ\ био лу, 11(1 умро. Даклем лула и девојка једнако су му миле. Било је увек славни дуванџија. Фридрих Вилхелм 1. је завидио Станиславу краљу пољеком, који је од јутра па до мрка мрака нушио , па и Петру великом, који је онако источњачки диманио. Прави морнар умире с лулом у зуби. Живот му се угаси, а лула му још гори. Многи надничари и радиници не могу радити без дувана, а можда је већ когод и чуо, како сељак на луле означава даљину од једнога места до другога. „Док попушим десет лула дувана, вели , ја сам тамо." Један је био осуђен па смрт. И већ је дошао под вешала, иа је замолио , да му даду само још лулу дувана да попуши. И дадоше му.

Он је запали, и тако му је пријало, да су га морали опоменути , да је већ доста и да се пење. Он лепо лагацко остави лулу и нопне се. Сад га помилују и он хладиокрвно опет узме лулу и рече јој : „абог ове комендије ма л' те неизгуби." Милионе људи може лула да задонољи, особито морнаре и војпик-е. Али опет кад дође девојка: Одмнх срце тик-тнк ирлпн, Силно куца, гилно бијп Па на дјвип знборапн Покрај моме ништ" и имјс. То је морнарска песмл, коју опн врло радо певају. Прави дуванџија неће нишгз започети , док своју лулу пајпре пе напуни. То му је „номоз' боже!" Па колико времена односи то пунење и истресање луле. То ћс евак знати, кога је ма ј'едап нут Сремац возио. Како оп то свс на тенапи ради! Пма војника, који е лулом у бој иде и с лулом _у усти враћа се ив боја. Један је Немац био тако страстан дуванџија, да је желео , кад умре, да га 50 људи прате и сваки да пуши. Кад дођу до гроба, да сви побацају унутра луле, и после да му на гробу саДе дуван. И узрок што у новије време људи више пишу, него у старо, треба тражити у томе^ што се мн ого пуши па и каФа пије. Е, него ; та има и дуван своје врлине. Тако кад какав директор нар. школи и четрнаесто делце огласи , нетреба одмах тражити ту памети, него се расиитати, да ли пуши ? Зашто су и Сократ и Плато и Аристотел само деца према немачким ФилосоФима? Зато што нису пушили, нису „шнуфовали," нит' су пили кафу нит' теј. Просто рећи били су права деца. Пушење немолсе нико одобрити, а то се као и друго много зло донесе кући још из школе и са универзитета. Ако отац грди сина, синчић пуши потајно, јер кад деран пуши , ои мисли да је одмах већи. Било је некада када су држали лулу у шпагу , или у рукаву иа иотајно вукли дим, а сад дерлад без зазора пуше. Томе су и многи оцеви криви, којима је мило, кад им је синчић тако „паметан ," „читав човек," па пуши. Добар беше закон у Швајцарској, да нико иееме изнод двадесет четврте године пушити. Одраелима нешкоди, кад умерено пуше. (СВР. ИПК СЕ).

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.