Zemunski glasnik

228

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. У Понедељник и у Уторник била је сКупштина варошког заступништва. Два дана једанза другим већаше варошки оцеви о нашим потребама, о напретку ове вароши. Јављено им је било, да су важни предмети на дневноме реду, чато и дођоше први пут у пуном броју на састанак, и остадоше ту дак се седница нијв свршила. Али други дан мало је њих било у скупштини. И јесте тешко, одати се без одмора раду, особито ако је рад тај скопчан са толиким душевним напрезањем. Опомена општинарима од другог варошког претставника као да није била бев утицаја на њих, јер о тој седници нема да јавља извештач за нојаве, какве је имао бележити о претпоследњој. И г. Ивић је говорио коју заступницима варошким. Он их је живо опоменуо на њихову дужност, коју као такови вршити имају. Но чини нам се, да је та његова опомена остала без успеха, јер већ други дан једва је њих 14 дошло у скупштину. У Недељу био је састанак чланова задруге концесионираних заната у магистратској дворани. Они беху с тога позвани, да чују нову уредбу о недељном школовању шегрта. Но ни тај састанак није се одликовао са многобројном посетом. Крајња је немарност овладала код свију сталежа наше вароши у обзиру на опште или задружне послове. Последице су то бивше системе владине, којаје ограничавала сваку задружну делателност. Код занатлија, у којих се бар у Формама корпоративни дух одржао био, утамањен је он заведењем скорашњег занатлијског закона поглавито с тога, што нису задруге органисане од сродних елемената. Бирташи, кафеџије, зидари, пушкари, књижари и штампари немогу имати једнаке интересе. То је аномалија. Зато нам се чини, да је са свим природан онај закључак на последљем састанку речене задруге, по коме ће се молбеница предати власти, где траже да се раздели та задруга на сродне елементе. (Општишжо већс 13. Маја.) Скупштшш варошких аасгуниика, која је била у Нонедел.ннк, претседивао јс г. Градоначелник. Општинара је било 26, а од стране магистрата присуствовали су седници варошкн управитељ г. Карл, варошки адјункт г. ОреЛ>, магистра1Ски саветници г.г. Иетровић, Стан и Јовановић, као и три иарошка претставнцка. Ту је био и

варогаки инџишер г. Штајнер. Протокол је водио г. Орељ. Седница је отпочела у 9 часова. Огворпвши седницу, рече г. Градоначелиик, да су врло важни предмети нн дн«вноме реду. С тога препоручује, да им општинари поклоне сваку пажњу и зрело разматрање. Но пренего што се нрешло на поједине предмете, примећује г. Солар, да на последњем састанку није се ни мало набљудавао парламентарни поредак, што вређа достојанство овога тела, који треба да је примеран у свачему. Због тога препоручује господи варошким заступницима, да би у дебатовању ладнокрвни остали, како неби оио постало страстним. Јер, рече, сад се све, што се год овде ради, предаје јавности, те вал>а пазити што се говори, да неби свет о нашем већању хрђав појам добио. 'Гом приликом и предлаже да се свагда прочитају закључци пређашње седнице. После г. Солара интерпелује г. Градоначелника општинар г. Ивић у погледу на решења у последњој седници. Он рече, да као што је у „Зем. Гласнику" читао, није било, особито не при свршетку седнице, довољног броја општинара. Да ли г. Градоначелник сматра те закључке као не побитне и законито постојеће? На то одговори г. Градоначелник: да доиста није било довољног броја заступиика у седници, зато ће се исти предмети на ново заступништву на већање предати. Саслушавши изјаву градоначелникову, иаставп г. Ивић свој говор рекавши, да се из поступања општинара у последњој седници опет уверио, да нн сами ошптннари пређашње своје заклвучке не уважевају, како дакле могу очекивати, да нх наша екзекутивна власт уважава. То и јест узрок. што половина нашнх заклћучака не извршује се, које због иаше немарности уонште, које шго поједини опшгинари поверену им дужност не чине. 'Гако су наиме три предмета решена против заклћучака пређашњих. Прво што се тиче нросјачења. Решено је једаниут за свагда , да оно има овде престати , п стога да се нроннђу средства. да би се како овдашњој, тако и пролазећој снротињи помоћи могло. Ради тога и би наложено гг. Ст. Марковићу, ђорђу Д Јованонићу и говорннку, да чине у тој ствари општини предлог, што они н учшшше. Но општинско заступништво, уместо да већа о начину, да га усвоји нли одбаци, наруши заклвучак у начелу тиме, што је решило, да ствар остане као и досад. Ни то.шко парламонтарног такта, рече, ннје ноказало прн томе застунништво, да чека, док се он с пута врати и свој предлог заступагн може. Други је зак.њучак порушен тиме, што су чланови крилнналног суда без обзира на пређашње заклвучење биранн, те је најмање полоница њих избрина. којн за то нису. Чини ми се, рече говорник, да се нри гом избору ннје на то мислнло, да је избранима поверена част и слобода њиховнх суграђана. — Трећи је предмег ноћна стража. У тој стварн је внше њих ошптннара изгу-. бнло из внда пређашше закл.учен.е, но којему нолиција самб има право на наДзирање и унраву над стражарима, може их само привремено одлучнти од службе, али једнно општина има право, да нх носгави илн однушта, као што само она може издати за њих главна упутства — Ако онштннари и у будуће тако поступали буду, то не могу очекнватн, да извршујућа власт њихове заклћучке поштује. После ннтерпелације г. Ивнћа пређе се на предмеге, који беху на дневноме реду. Г. Градоначеаник саопштава заступнишгпз - , да је од стране владе решено, да се варошки зид

и земљиште ФортиФикационо напусти и прода или у целости или на комаде. Ноложај овога зида и земљншга такав је, да би отудн многе неприлике и трошкови произишли по општину, кад бн општина допустила, да тај зид и земљиште преЈје у властигост приватних људи. 0 томе се уверила комисија , која је обишла сво земљиште и прегледала га. Он је, рече, наложио внрошком инџињеру, да овај изради опширнији елаборат о том предмету, који нека изволе заступници саслушати. На то прочита г. магистратски саветник Петровић реченн елаборат, којијег. Шгајнер точку по точку још боље разјашњавао. Но овоме пружа се ФортиФикациони шанцеви од дунавске обале д» бежанијске капије, а оданде зид преко ћуковца и Гардоша опет до Дунава. Свуда је код зида принадлежеће земљиште означено камеиим знацнма, премда то земљиште ј г грунтовнику ннје записано као својнна државе. Знд је 100 хватн дугачак, 60 стопа висок и 1 у а стопе дебео, и почем је добро зграђен са кречом, то би се могло једва 500 комада целих цнгаља од кубикхвата зида изваднти, кад би се срушио, трошкови пак око рушења износили би више, него што иреде цигље. Уз то ваља у обзир узети, да неке чести зида морале би остати као што су, н. пр. зид код гробља, и од чести и на ћуковцу, јер бн се ту зацело и неке кућице срушиле, кад би се зид сруишо, којн их сад чува од падања. Но најважннји узрок је тај, због чега општнна мора да присвоји ФортиФикационо земљиште, што вода нз потеса код рохлицерове баште и са францталскога пута, као и из више сокака дољне варошп у ФортиФНкационе јендеке утиче. Кад би дакле речено земљишто прешло у приватне руке, и ови би се јендеци засулн, то би се морало онда граднти канале, кроз које би вода могла имати одлива. То би стало општину неликог тр(1Шј«1, у толико већега, у колико бн се морало и калдрма по неким улицама по томе удесити, т. ј. на ново калдрмисатн. Саслушанши овај, мијсторски од варошког инџењера г. Шгајнера израђепи елаборат, закључи застунннштво по кратком дебатовању; да све оно, што ће ФортнФикацнја напустити, општнна нрнсвоји, и тога ради опуномоћава магиетраг, да у њено име предузме нужне кораке, но с том приметбом, дћ се у томе догонарању правима оиштине не прејуднцнра. ^ (свгшикб св.) — О бављењу г. др. Богишића у Земуну ево шго нам јавља наш дописник г. М. Ст. Саопштавајући овај допис, милије би нам било, кад би могли читаоцима говорити о опаскама г. управитеља у обзиру на наше пучке школе, које је он чинио на том путу. Тим опаскама могли би се користити, кад би их саопштили путем штампе. Бистри поглед овог стручног човека без сумње је нашао мане у нашем пучком школовању, као што би и сретства навести могао, којим би се исте уклониле. Г. дописник, пошто је јавио у које је дане и часове г. школски саветник ову или ону школу посетио — а посетио је их све редом, српске, немачке, грчку и јеврејске — овако говори о том предмету: „У свакој школи дао је школски саветник из свакога учевнога пред-